СРБИЈА СУТРА ПРОСЛАВЉА ЂУРЂИЦ! Многим породицама је ово КРСНА СЛАВА - како да је ПРИПРЕМИТЕ и шта никако да НЕ ЧИНИТЕ

Сваке године, 16. новембра, православни верници широм света славе Свети Ђурђиц, заштитника ратника, витеза и сељака.

Овај велики празник посвећен је преносу моштију светог великомученика Георгија из Никомидије у палестинску Лиду, домовину његове мајке, и то по његовој жељи коју је пред смрт саопштио једном слуги. 

Свети Георгије, познат и као Великомученик Георгије, био је римски официр који је живео у 3. веку. Његова храброст, вера и оданост Христу постале су темељ за многе легенде. Најпознатија од њих је легенда о борби против змаја, симбола зла, где је Свети Георгије победио звер и показао храброст и веру у Бога.

Празник Ђурђиц хришћанска црква обележава у спомен преноса моштију светог Ђорђа из Никомидије у Лиду Палестинску, што је било испуњење његове последње жеље. 

У време цара Константина (306—337), хришћани су сазидали храм светом Ђорђу у Лиди Палестинској. Приликом освећења тог храма, пренете су и у њему сахрањене мошти светог Ђорђа. Тај храм је више пута био рушен и обнављан. По црквеном учењу, на овај дан је и обновљен храм Светог великомученика Георгија у Лиди.

Свети Георгије страдао је 303. године, јер је као Христов војник одбио послушност цару Диоклецијану, великом прогонитељу хришћана.

Изјавио је да се не плаши да умре за своју веру, проповедао је Нови завет, а чак је и цареву жену Александру успео да преобрати у хришћанство. Тада су обоје осуђени на смрт одсецањем главе.

За разлику од Ђурђевдана, који је такође посвећен светом Георгију, односно његовом рођењу, Ђурђиц није црвено слово.

Народни обичаји

Ђурђиц се прославља као и друге славе, припремом славског колача, кољива и вина, и освештањем које обавља свештенство Цркве. Уколико падне у мрсни дан, спрема се мрсна трпеза, а уколико падне у посни дан (среда, петак), спрема се посна трпеза. Како ове године пада у суботу, на трпезама ће бити мрсна храна.

У селима по Западној Србији постоји обичај клања црног петла или пилета, а у Херцеговини црног јарета. Оба обичаја обављају се у строгој тишини, како би се домаћини заштитили од напада вукова.

Обичаји су настали због тога што се од Ђурђица па до празника Светог Мрате 24. новембра називају Вучји дани (Мратинци), а Свети Мрата је заштитник вукова.

Иако Ђурђиц није црвено слово, веома је важан и поштован празник међу верницима, па се тако на овај дан не раде тешки послови и ручни радови.

Такође, строго је забрањено ловити вукове, јер ће ловце у супротном задесити велика несрећа и малер који ће их пратити и целе следеће године.