Sveti Simeon Stolpnik označava početak NOVE GODINE! U subotu proslavljamo sveca JEDINSTVENOG PODVIGA, evo šta jerej Petko kaže o OBIČAJIMA

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici u subotu slave dan posvećen Svetog Simeona Stolpniku i obeležavaju početak nove crkvene godine.

Sveti Simeon Stolpnik rođen je u selu Sis u maloazijskoj oblasti Kilikija, a preminuo je u mestu Kalat Siman 24. jula 459. godine.

Životopis Svetog Simeona Stolpnika je vrlo jedinstven. Tek što je zašao u odraslo doba zamonašio se u manastiru Teleda, a pre toga je bio čobanin. Bio je nehajan prema svom telu da ga je obmotavao užetom od vlakana palme koje mu je seklo kožu i stvaralo rane koje su gnojile.

Jerej Petko Vlahović ističe da se ovaj svetac prvi predao do tada nevđenom podvigu u hrišćanstvu:

- Prepodobni Simeon se zamonašio u 18 godini i predao najtežim podvizima ponekad posteći i po 40 dana. Zatim se predao naročitom podvigu, dotle nepoznatom, da danonoćno stoji na stubu u neprestanoj molitvi. Oko njegovog stuba okupljaše se mnogi sa svih strana i bogati i ubogi, carevi, robovi tražeći spas i izlečenje. Prepodobni Simeon svima pomagaše.

Slava svetog podvižnika raznese se svuda i počeše dolaziti mnogi, čak izdaleka, donoseći svoje bolesnike radi isceljenja, isteravanja demona... I niko ko je došao k njemu, nije se vratio prazan, nego je svako dobio ono što je i tražio: neko isceljenje, neko utehu, neko korisnu pouku. Svi su se radosni vraćali svojim kućama, slaveći Boga. Sveti Simeon Stolpnik, kada bi iscelio nekoga, uvek je govorio: "Proslavljaj Boga koji te iscelio i nikako se ne usuđuj reći da te Simeon isceli, da te što gore ne snađe".

Kako je takav život postao težak, Simeon je tražio da mu se napravi stub na kome je stalno boravio. Tih stubova je pravljeno još, da bi tek peti bio dovoljne visine koja je iznosila šesnaest metara, a i oko njega su bile postavljene dve kamene ograde.

Početak nove crkvene godine

- 14. septembra po novom, a 1. septembra po starom kalendaru je početak crkvene godine (načalo indikta).

- Prvi Vaseljenski sabor 325. godine doneo je odluku da crkvena godina počinje 1.septembra odnosno 14. po novom kalendaru. Naime, istorija hrišćanstva nas uči da je u tom mesecu car Konstantin Veliki izvojevao pobedu nad velikim neprijateljem vere Hristove, carem Maksencijem. Tom pobedom, dobijena je sloboda hrišćanske veroispovesti u celom Rimskom carstvu. Dugo vremena je i građanska godina u hrišćanskom svetu računata kao i crkvena od 1./14.septembra, kaže jerej Petko Vlahović.

Običaji i verovanja

Što se tiče pravoslavnih običaja na ovaj dan jerej Vlatko ističe da ne postoje neki posebni običaji na ovaj praznik osim da označava početak Nove crkvene godine.

Ipak, Srbi su u svojoj tradiciji sačuvali mnoge narodne običaje i verovanja koji potiču iz prastarih vremena.

Tako se veruje da to veče treba pogledati u Mesec kako bi se predvidelo kakva će godina biti. Ako je mlad - žito će dobro roditi, ali biće rodna i cela godina. Sveti Simeon Stolpnik veoma je poštovan među zemljoradnicima i ratarima.

U narodu je ostalo verovanje i da od tog dana počinje jesenja setva čiji je ovaj svetac zaštitnik. Zato se u mnogim mestima zadržao običaj nošenja semena iz kuće u crkvu na osveštenje da bi godina bila dobra i rodna.