Свети Симеон Столпник означава почетак НОВЕ ГОДИНЕ! У суботу прослављамо свеца ЈЕДИНСТВЕНОГ ПОДВИГА, ево шта јереј Петко каже о ОБИЧАЈИМА

Српска православна црква и њени верници у суботу славе дан посвећен Светог Симеона Столпнику и обележавају почетак нове црквене године.

Свети Симеон Столпник рођен је у селу Сис у малоазијској области Киликија, а преминуо је у месту Калат Симан 24. јула 459. године.

Животопис Светог Симеона Столпника је врло јединствен. Тек што је зашао у одрасло доба замонашио се у манастиру Теледа, а пре тога је био чобанин. Био је нехајан према свом телу да га је обмотавао ужетом од влакана палме које му је секло кожу и стварало ране које су гнојиле.

Јереј Петко Влаховић истиче да се овај светац први предао до тада невђеном подвигу у хришћанству:

- Преподобни Симеон се замонашио у 18 години и предао најтежим подвизима понекад постећи и по 40 дана. Затим се предао нарочитом подвигу, дотле непознатом, да даноноћно стоји на стубу у непрестаној молитви. Око његовог стуба окупљаше се многи са свих страна и богати и убоги, цареви, робови тражећи спас и излечење. Преподобни Симеон свима помагаше.

Слава светог подвижника разнесе се свуда и почеше долазити многи, чак издалека, доносећи своје болеснике ради исцељења, истеравања демона... И нико ко је дошао к њему, није се вратио празан, него је свако добио оно што је и тражио: неко исцељење, неко утеху, неко корисну поуку. Сви су се радосни враћали својим кућама, славећи Бога. Свети Симеон Столпник, када би исцелио некога, увек је говорио: "Прослављај Бога који те исцелио и никако се не усуђуј рећи да те Симеон исцели, да те што горе не снађе".

Како је такав живот постао тежак, Симеон је тражио да му се направи стуб на коме је стално боравио. Тих стубова је прављено још, да би тек пети био довољне висине која је износила шеснаест метара, а и око њега су биле постављене две камене ограде.

Почетак нове црквене године

- 14. септембра по новом, а 1. септембра по старом календару је почетак црквене године (начало индикта).

- Први Васељенски сабор 325. године донео је одлуку да црквена година почиње 1.септембра односно 14. по новом календару. Наиме, историја хришћанства нас учи да је у том месецу цар Константин Велики извојевао победу над великим непријатељем вере Христове, царем Максенцијем. Том победом, добијена је слобода хришћанске вероисповести у целом Римском царству. Дуго времена је и грађанска година у хришћанском свету рачуната као и црквена од 1./14.септембра, каже јереј Петко Влаховић.

Обичаји и веровања

Што се тиче православних обичаја на овај дан јереј Влатко истиче да не постоје неки посебни обичаји на овај празник осим да означава почетак Нове црквене године.

Ипак, Срби су у својој традицији сачували многе народне обичаје и веровања који потичу из прастарих времена.

Тако се верује да то вече треба погледати у Месец како би се предвидело каква ће година бити. Ако је млад - жито ће добро родити, али биће родна и цела година. Свети Симеон Столпник веома је поштован међу земљорадницима и ратарима.

У народу је остало веровање и да од тог дана почиње јесења сетва чији је овај светац заштитник. Зато се у многим местима задржао обичај ношења семена из куће у цркву на освештење да би година била добра и родна.