Zašto je Anđelina Džoli plakala u Veneciji? Pokušala da sakrije suze, ali istina je jasna kao dan

Anđelina Džoli je zasijala na Venecijanskom filmskom festivalu, gde je premijera njenog filma "Maria" dočekana osam minuta dugim aplauzom. U društvu reditelja Pabla Larajna, glumica je emotivno reagovala na aplauz publike. Okrenula se od mase dok je brisala suze, a zatim je zagrlila Larajna i svoje kolege.

Poznata glumica u ovom filmu tumači lik legendarne operske pevačice Marije Kalas. 

U znak poštovanja prema Mariji Kalas, čiji lik tumači u filmu, Džolijeva je nosila Kartije nakit, uključujući prepoznatljivu Panter broš. Takođe je odabrala elegantnu haljinu dizajnerke Tamara Ralf u bež tonovima, uz prefinjeni krzneni šal. Njen jednostavan, ali efektan make-up, uz smeo crveni ruž i uredno stilizovanu plavu kosu, dodatno je naglasio njen glamurozni izgled.

Na konferenciji za štampu nakon premijere, Džoli je otkrila da je sedam meseci intenzivno trenirala kako bi savladala pevanje opere, ističući koliko je bila nervozna zbog uloge i koliko je Larajn zahtevao od nje maksimalnu posvećenost. Film "Maria" se posmatra kao ozbiljan kandidat za Oscara, što i potvrđuje entuzijastičan aplauz publike.

O čemu je film "Maria".

Režiser ovog filma Pablo Larajn očigledno je fasciniran najslavnijim i najbogatijim ženama 20. veka. Čileanski reditelj je ranije režirao biografske filmove "Jackie" (2016), u kojem je Natali Portman igrala Žaklin Kenedi Onazis, i "Spencer" (2021), gde je Kristen Stjuart tumačila princezu Dajanu. Sada je završio svoju trilogiju sa filmom "Maria", u kojem Anđelina Džoli igra jednu od najpoznatijih operskih diva u istoriji, Mariju Kalas. Zanimljivo je da su i Kalasova i Džeki Kenedi bile u dugim vezama sa Aristotelom Onazisom, što povezuje prvi i treći deo trilogije.

Scenario je napisao Stiven Najt, koji je takođe radio na "Spenseru", a film počinje 1977. godine u Parizu, sa scenom u kojoj iznose telo preminule Marije Kalas iz njenog raskošnog stana. Narativ se zatim vraća nedelju dana unazad, prikazujući poslednje dane njenog života.

Do tog trenutka, Kalasova je već odustala od nastupa i provodi dane pod budnim okom svog batlera (koga igra Pjerfrančesko Favino) i domaćice (Alba Rohvaker), oboje posvećenih služenju divi, uprkos njenom insistiranju da svakodnevno premeštaju njen veliki klavir iz sobe u sobu. Batler, najsimpatičniji lik u filmu, odlučan je da Kalas poseti doktora zbog svih lekova koje uzima, ali ona ima druge planove. Odlazi u operu da vidi može li njena istrošena vokalna snaga ponovo zasijati (Džolijeva koristi svoj glas u kombinaciji sa snimcima Kalaspve), a takođe ima zakazan opsežan intervju sa televizijskom ekipom. "Da li je ta televizijska ekipa stvarna?" pita batler. Odgovor je ne. Članovi ekipe su halucinacije, i Marija Kalas to zna, ali bez ikakvih zadrški razgovara sa svojim "vizijama", šetajući Parizom i pričajući sa nepostojećim novinarom (Kodi Smit-Makfi) koga naziva po piluli koju je upravo uzela, Mandrax.

Ovaj izmišljeni intervju je prilika za Larajna da rekonstruiše epizode iz prošlosti čuvene operske dive, a neke od njih snimljene u različitim aspektima uključujući i crno-belu tehniku. Vidimo je kako peva za nacističke oficire kao tinejdžerka u Grčkoj tokom Drugog svetskog rata, kao i kako se slučajno pojavila kao zamena za drugu pevačicu u poslednjem trenutku u Veneciji 1949. godine, scena koja podseća na veliki proboj Leonarda Bernštajna u filmu Bredlija Kupera "Maestro".

I Natali Portman za ulogu u filmu "Džeki" i Kristen Stjuart za ulogu princeze Dajane u ostvarenju "Spenser" bile su nominovane za Oskara. Mnogi predviđaju da će i Džolijeva za ovaj treći deo trilogije o slavnim ženama biti nominovana za prestižnu nagradu Američke filmske akademije