Зашто је Анђелина Џоли плакала у Венецији? Покушала да сакрије сузе, али истина је јасна као дан

Анђелина Џоли је засијала на Венецијанском филмском фестивалу, где је премијера њеног филма "Мариа" дочекана осам минута дугим аплаузом. У друштву редитеља Пабла Ларајна, глумица је емотивно реаговала на аплауз публике. Окренула се од масе док је брисала сузе, а затим је загрлила Ларајна и своје колеге.

Позната глумица у овом филму тумачи лик легендарне оперске певачице Марије Калас. 

У знак поштовања према Марији Калас, чији лик тумачи у филму, Џолијева је носила Картије накит, укључујући препознатљиву Пантер брош. Такође је одабрала елегантну хаљину дизајнерке Тамара Ралф у беж тоновима, уз префињени крзнени шал. Њен једноставан, али ефектан маке-уп, уз смео црвени руж и уредно стилизовану плаву косу, додатно је нагласио њен гламурозни изглед.

На конференцији за штампу након премијере, Џоли је открила да је седам месеци интензивно тренирала како би савладала певање опере, истичући колико је била нервозна због улоге и колико је Ларајн захтевао од ње максималну посвећеност. Филм "Мариа" се посматра као озбиљан кандидат за Осцара, што и потврђује ентузијастичан аплауз публике.

О чему је филм "Мариа".

Режисер овог филма Пабло Ларајн очигледно је фасциниран најславнијим и најбогатијим женама 20. века. Чилеански редитељ је раније режирао биографске филмове "Јацкие" (2016), у којем је Натали Портман играла Жаклин Кенеди Оназис, и "Спенцер" (2021), где је Кристен Стјуарт тумачила принцезу Дајану. Сада је завршио своју трилогију са филмом "Мариа", у којем Анђелина Џоли игра једну од најпознатијих оперских дива у историји, Марију Калас. Занимљиво је да су и Каласова и Џеки Кенеди биле у дугим везама са Аристотелом Оназисом, што повезује први и трећи део трилогије.

Сценарио је написао Стивен Најт, који је такође радио на "Спенсеру", а филм почиње 1977. године у Паризу, са сценом у којој износе тело преминуле Марије Калас из њеног раскошног стана. Наратив се затим враћа недељу дана уназад, приказујући последње дане њеног живота.

До тог тренутка, Каласова је већ одустала од наступа и проводи дане под будним оком свог батлера (кога игра Пјерфранческо Фавино) и домаћице (Алба Рохвакер), обоје посвећених служењу диви, упркос њеном инсистирању да свакодневно премештају њен велики клавир из собе у собу. Батлер, најсимпатичнији лик у филму, одлучан је да Калас посети доктора због свих лекова које узима, али она има друге планове. Одлази у оперу да види може ли њена истрошена вокална снага поново засијати (Џолијева користи свој глас у комбинацији са снимцима Каласпве), а такође има заказан опсежан интервју са телевизијском екипом. "Да ли је та телевизијска екипа стварна?" пита батлер. Одговор је не. Чланови екипе су халуцинације, и Марија Калас то зна, али без икаквих задршки разговара са својим "визијама", шетајући Паризом и причајући са непостојећим новинаром (Коди Смит-Макфи) кога назива по пилули коју је управо узела, Mandrax.

Овај измишљени интервју је прилика за Ларајна да реконструише епизоде из прошлости чувене оперске диве, а неке од њих снимљене у различитим аспектима укључујући и црно-белу технику. Видимо је како пева за нацистичке официре као тинејџерка у Грчкој током Другог светског рата, као и како се случајно појавила као замена за другу певачицу у последњем тренутку у Венецији 1949. године, сцена која подсећа на велики пробој Леонарда Бернштајна у филму Бредлија Купера "Маестро".

И Натали Портман за улогу у филму "Џеки" и Кристен Стјуарт за улогу принцезе Дајане у остварењу "Спенсер" биле су номиноване за Оскара. Многи предвиђају да ће и Џолијева за овај трећи део трилогије о славним женама бити номинована за престижну награду Америчке филмске академије