Da li ste ikada čuli za Paretov princip? Primenite ga danas i već sutra ćete biti oduševljeni
Vrlo je jednostavno!
Neki novi klinci ove godine pošli su u prvi razred. Druga neka deca izašla su iz „malih“ i prešla u velike klupe. Sad su odrasli petaci i mnogo se prave važni, baš kao i ovi prvačići. Ali, iza cele te „važnosti“ i kočoperenja, kriju se mali strahovi, vidljivi samo mamama i tatama, kad ih pogledaju u uplašene okice. Taj strah staje u samo jedno pitanje: Kako ću sve da naučim?
Taj strah sasvim je prirodan, ali isto tako i lako se tera. Kad naučite dete da uči i kad mu otvorite beskrajne zabavne mogućnosti za ostvarenje cilja, učenje prestaje da bude smor i počinje da se voli.
Za početak, mnogo je važno da objasnite klincima da ne treba da bubaju, već da razumeju. Tu će vam najbolje pomoći čuveni Paretov princip 80:20.
Italijanski ekonomista Vilfredo Pareto, u analizi raspodele nacionalnog bogatstva, otkrio je da u Italiji oko 20% porodica poseduje oko 80% kapitala. Tako je kreirao čuveno načelo da se 80% zadataka može rešiti upotrebom oko 20% sredstava.
Ako biste primenili Paretov princip na učenje, to bi značilo da 20% aktivnosti u učenju donosi 80% uspeha.
- 80% rezultata postiže se sa 20% uloženog napora.
- 80% vrednosti koju ostvarujete u učenju, ostvarite za samo 20% uloženog vremena.
Kada Paretov princip začinite još nekim finesama, budite sigurni da će vaše dete postići dobre rezultate bez tenzije, prisiljavanja, ucenjivanja, kažnjavanja... Poenta je da shvati da je učenje lepo i lako, samo ako znaju KAKO.
Te finese koje treba da ubacite u metod učenja su još jednostavnije. Prvo, učinite učenje zabavnim. Dete je već pod stresom od ideje da nešto treba da savlada, pa hajde da mu to gradivo približimo nekim zabavnim momentima. Stvorite prijatnu atmosferu za učenje, otkrijte mu zabavnu stranu lekcije ili zadatka, proširite vidike i otvorite mu neke nove knjige. Na primer, elektronske udžbenike.
Digitalni udžbenici nastali su iz potrebe da se proces učenja prilagodi savremenim generacijama. Nove tehnologije pozitivno utiču na motivaciju i podstiču pažnju deteta. A proces učenja mnogo je zabavniji i kreativniji jer su ti udžbenici oplemenjeni mnogobrojnim audio-vizuelnim sadržajima, što kao ishod ima brže i lakše učenje i duže pamćenje naučenog.
Ako znamo da čovek pamti 20% onoga što vidi, 30% onoga što čuje, a 90% onoga što vidi, čuje i sam uradi, onda je jasno da digitalni udžbenici – u kojima se informacija usvaja kroz gledanje i slušanje filmova i animacija, isprobavanje simulacija i vežbanje interaktivnih zadataka – predstavljaju put ka uspešnom savladavanju gradiva i dugotrajnom pamćenju naučenog.
Treće, digitalni udžbenik, osim što pruža velike mogućnosti da se obrazovanje proširi, takođe i digitalno opismenjuje dete, što je apsolutno neophodno za klince 21. veka.
Osim što učenje i nastavu čine zanimljivim, digitalni udžbenici razvijaju tzv. digitalnu kompetenciju kojom se učenici osposobljavaju za buduća zanimanja.