Да ли сте икада чули за Паретов принцип? Примените га данас и већ сутра ћете бити одушевљени
Врло је једноставно!
Неки нови клинци ове године пошли су у први разред. Друга нека деца изашла су из „малих“ и прешла у велике клупе. Сад су одрасли петаци и много се праве важни, баш као и ови првачићи. Али, иза целе те „важности“ и кочоперења, крију се мали страхови, видљиви само мамама и татама, кад их погледају у уплашене окице. Тај страх стаје у само једно питање: Како ћу све да научим?
Тај страх сасвим је природан, али исто тако и лако се тера. Кад научите дете да учи и кад му отворите бескрајне забавне могућности за остварење циља, учење престаје да буде смор и почиње да се воли.
За почетак, много је важно да објасните клинцима да не треба да бубају, већ да разумеју. Ту ће вам најбоље помоћи чувени Паретов принцип 80:20.
Италијански економиста Вилфредо Парето, у анализи расподеле националног богатства, открио је да у Италији око 20% породица поседује око 80% капитала. Тако је креирао чувено начело да се 80% задатака може решити употребом око 20% средстава.
Ако бисте применили Паретов принцип на учење, то би значило да 20% активности у учењу доноси 80% успеха.
- 80% резултата постиже се са 20% уложеног напора.
- 80% вредности коју остварујете у учењу, остварите за само 20% уложеног времена.
Када Паретов принцип зачините још неким финесама, будите сигурни да ће ваше дете постићи добре резултате без тензије, присиљавања, уцењивања, кажњавања... Поента је да схвати да је учење лепо и лако, само ако знају КАКО.
Те финесе које треба да убаците у метод учења су још једноставније. Прво, учините учење забавним. Дете је већ под стресом од идеје да нешто треба да савлада, па хајде да му то градиво приближимо неким забавним моментима. Створите пријатну атмосферу за учење, откријте му забавну страну лекције или задатка, проширите видике и отворите му неке нове књиге. На пример, електронске уџбенике.
Дигитални уџбеници настали су из потребе да се процес учења прилагоди савременим генерацијама. Нове технологије позитивно утичу на мотивацију и подстичу пажњу детета. А процес учења много је забавнији и креативнији јер су ти уџбеници оплемењени многобројним аудио-визуелним садржајима, што као исход има брже и лакше учење и дуже памћење наученог.
Ако знамо да човек памти 20% онога што види, 30% онога што чује, а 90% онога што види, чује и сам уради, онда је јасно да дигитални уџбеници – у којима се информација усваја кроз гледање и слушање филмова и анимација, испробавање симулација и вежбање интерактивних задатака – представљају пут ка успешном савладавању градива и дуготрајном памћењу наученог.
Треће, дигитални уџбеник, осим што пружа велике могућности да се образовање прошири, такође и дигитално описмењује дете, што је апсолутно неопходно за клинце 21. века.
Осим што учење и наставу чине занимљивим, дигитални уџбеници развијају тзв. дигиталну компетенцију којом се ученици оспособљавају за будућа занимања.