Za vikend se POMERA SAT i u našem organizmu desiće se BRODOLOM - Ovoj grupi ljudi je zdravlje NAJUGROŽENIJE
Pomeranje sata je praksa koja ima dugu istoriju i razvijena je s idejom da se bolje iskoristi dnevno svetlo i uštedi energija.
Ovaj običaj ima zanimljivu prošlost i različite aspekte, uključujući ekonomske, ali i zdravstvene. Vraćanje sata na letnje ili zimsko računanje vremena nije bez implikacija, a posledice se mogu osetiti i mnogima period privikavanja na novi tempo nije prijatan.
Iako su nedavno članice Evropske unije izglasale ukidanje pomeranja sata, to još uvek nije zaživelo, te se pitanje – Kad se pomera sat? – postavlja iz godine u godinu. Imajući to u vidu, pripremili smo vam ovaj blog u kom ćemo se detaljno pozabaviti temom pomeranja sata.
Početak prakse – od kada se pomera sat?
Praksa pomeranja sata zvanično je počela u 20. veku, ali ideja seže mnogo dalje u prošlost.
Bendžamin Frenklin, američki pronalazač i političar, često se pominje kao prva osoba koja je predložila koncept maksimalnog iskorišćavanja dnevnog svetla, iako je njegov predlog bio više satiričan nego praktičan.
Ipak, za pomeranje kazaljki sata zaslužniji je Džordž Vernon Hadson (George Vernon Hudson), novozelandski entomolog. Na temelju svojih istraživanja o prilagođavanju životu u različitim uslovima, Hadson je došao do zaključka da čoveku više odgovara život danju nego noću. Zbog toga je još 1895. godine predložio pomeranje kazaljki sata za dva časa unapred kako bi se time tokom leta iskoristilo više dnevnog svetla.
Ceo tekst pročitajte na tosamja.media
