Prof. dr Glumbić: "Deca koja gledaju u ekrane u prvoj godini, imaju i do 350% veće šanse da razviju autizam"
U mnogim kućama su ekrani uključeni veći deo dana i zato je neophodno obratiti pažnju pdojednako i na aktivnu i na pasivnu izloženost ekranima.
Jedan od najvećih stručnjaka u oblasti autizma na našim prostorima, prof.dr Nenad Glumbić, govorio je na Simpozijumu logopeda o digitalnom detoksu.
Profesor Glumbić je ukazao na mnogobrojne posledice „ekranizacije“ dece opšte populacije, a to su: poremećaj pažnje i hiperaktivnost, loše postignuće u učenju, gojaznost, poremećaj spavanja, problemi u ponašanju i socijalnim reakcijama, emocionalni poremećaji, poremećaji komunikacije…
U ovom izlaganju profesor je ukazao na inostrana istraživanja (Hutton et.al., 2020) koja su dokazala vezu između produženog „ekranskog vremena“ i niskog mikrostrukturarnog integriteta mijelizovanih nervnih vlakana (razvoj mozga deteta).
Kao posledica napred navedenog najviše su pogođeni putevi koji podržavaju razvoj: govora, egzekutivnih funkcija, vizuelne obrade slike i multimodalne asocijacije.
Deca koja su u prvoj godini izložena ekranima 1-2 sata dnevno imaju dvostruko veću verovatnoću da dobiju autizam u trećoj godini, u poređenju sa neekranizovanom decom, ističe prof.dr Nenad Glumbić.
Izloženost ekranima 2-4 sata dnevno povećava šanse za autizam 3,48 puta!
Ako dete već ima autizam, što je više izloženo ekranima simptomi su teži. Posebno su izraženi deficiti u receptivnom i ekspresivnom govoru i senzornoj obradi. Ostale posledice su: poremećaj spavanja, selektivni unos namirnica, deficit vitamina D.
U takvim situacijama preporučujemo digitalni detoks. Šta je digitalni detoks?
Digitalni detoks je prekid korišćenja digitalnih uređaja u potpunosti ili u pojedinim oblastima upotrebe. Kod dece sa stanjima nalik autizmu za svega nekoliko meseci može da dođe do drastičnog poboljšanja socijalnih sposobnosti.
Mere prevencije
Prema preporukama Američke pedijatrijske asocijacije deca bi trebala da budu bez ekrana do 2. Godine života. Ukoliko je neophodno ekrane uvoditi od 15. meseca i to uvek u prisustvu roditelja. Maksimalno ekransko vreme od druge do pete godine je 1 sat, pri čemu je neophodno da pored deteta bude prisutna osoba koja interpretira, objašnjava detetu te sadržaje. Važno je onemogućiti deci pristup sadržajima koji se brzo menjaju, koji sadrže distraktore i koji prikazuju scene nasilja.
Digitalne tehnologije nikako ne koristiti prilikom hranjenja, uspavljivanja i interaktivne igre sa decom, upozorava prof.dr Nenad Glumbić!
U mnogim kućama su ekrani uključeni veći deo dana i zato je neophodno obratiti pažnju i na pasivnu izloženost ekranima.
IZVOR: Centar za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov/Prof. dr Nenad Glumbić/Preneo T. M.
