Dejan Milojević PREMINUO od posledica SRČANOG UDARA - Koronarna bolest se razvija u TIŠINI, bitno je znati prepoznati RANE SIMPTOME!
Dejan Milojević, srpski trener i bivši košarkaš, preminuo je u Americi u 46. godini od srčanog udara koji je doživeo tokom gostovanja Golden Stejt Voriosa. Simptomi srčanog udara uključuju pritisak u grudima, mučninu, vrtoglavicu i umor, a hitna reakcija je ključna za lečenje ovog ozbiljnog zdravstvenog stanja. Ateroskleroza, taloženje masnih naslaga u arterijama, čest je uzrok srčanih udara, a faktori rizika uključuju pušenje, hiperlipidemiju, stres i smanjenu fizičku aktivnost
Srpski trener Dejan Milojević preminuo je u Americi od posledica srčanog udara koji je doživeo u utorak, saopštio je njegov bivši klub Valensija. Imao je 46 godina.
Milojević je bio hitno operisan u Solt Lejk Sitiju, gde mu je pozlilo na gostovanju Golden Stejt Voriosa, u kojem je bio pomoćnik. Bio je igračka legenda srpske i evropske košarke, as FMP Železnika, Budućnosti, Partizana, osvajač evropske titule sa reprezentacijom SR Jugoslavije i jedan od najdominantnijih visokih igrača na kontinentu.
Nakon Kejt, i kralj Čarls odlazi na OPERACIJU! Benigno UVEĆANJE PROSTATE mnogi otkriju kada je već KASNO, ove SIMPTOME ne zanemarujte!
Kejt Midlton PODVRGNUTA HITNOJ OPERACIJI STOMAKA! ABDOMINALNA HIRURGIJA se primenjuje kod ovih OZBILJNIH STANJA
Karijeru je završio 2009. godine u "Partizanu" i odmah se posvetio trenerskom pozivu. Bio je trener sa najdužim stažem "Mege", koju je trenirao od 2012. do 2020. godine, a tamo je radio i sa najvećim imenima sporta - Nikolom Jokićem, Vasilijem Micićem i mnogim drugima koje je izveo na put uspeha. Uz to je "Megi" doneo i istorijski trofej "Kupa Radivoja Koraća" 2016. godine u Nišu.
Posle rastanka sa ovim klubom, našao se na čelu tima "Budućnost" sa kojim je 2021. godine osvojio prvenstvo i "Kup Crne Gore", a iste godine se preselio u Ameriku. "Ja u NBA, sin na koledž", govorio je Milojević i tu želju je i ostvario je, jer je na sa "Golden Stejtom" postao i NBA šampion, sa značajnom ulogom u timu saradnika Stiva Kera.
Na žalost, njegova uspešna karijera je prekinuta srčanim udarom. Dejan Milivojević je premino od posledica infarkta.
Kako dolazi do srčanog udara?
Akutni infarkt miokarda (srčani udar) podrazumeva oštećenje i izumiranje ćelija srčanog mišića (miokarda) zbog poremećaja cirkulacije, tzv. ishemijske nekroze miokarda. Jedan je od najčešćih uzroka smrti u razvijenim zemljama i zemljama u razvoju. U Srbiji oko 10.000 ljudi godišnje doživi infarkt. Akutni infarkt miokarda karakteriše velika smrtnost. Umire oko 30% bolesnika, a od tog procenta više od polovine pre nego što stigne u bolnicu.
Najčešći uzrok srčanog udara jeste taloženje masnih naslaga u zidu koronarnih arterija (ateroskleroza). Usled pucanja ovih masnih naslaga može se formirati krvni ugrušak koji blokira dalji protok krvi.
Srčani udar je ozbiljno zdravstveno stanje koje zahteva hitno lečenje. U slučaju pojave simptoma koji ukazuju na srčani udar, potrebno je odmah pozvati službu hitne medicinske pomoći.
Simptomi
Koronarna bolest se postepeno razija u tišini, a prvi simtomi dolaze jako kasno i zato se samo u 3% slučajeva otkrivas u ranim fazama. Kada dođe do infarkta bolest je već u punom jeku, ali i tada ne treba izgubiti nadu, već se uhvatiti u koštac sa njom.
Prepoznavanjem simptoma srčanog udara i hitnim javljanjem lekaru možemo spasiti život sebi ili drugoj osobi. Osim toga, blagovremena reakcija će pomoći da posledice srčanog udara budu manje, pa samimm tim i oporavak lakši.
Najčešći simptomi srčanog udara
- osećaj pritiska, stezanja ili težine koji se može širiti u ruke (najčešće duž leve ruke), u vrat, vilicu ili leđa
- Mučnina, gorušica ili bol u stomaku
- Vrtoglavica ili iznenadna nesvestica
- Kratak dah
- Umor
Bol u grudima može biti različite jačine; kod nekih pacijenata bol može biti veoma jak, dok drugi pacijenti mogu osećati tek neku nelagodnost u grudima. Dešava se da pacijenti uopšte nemaju simptome; ovo je češće situacija kod starijih osoba i dijabetičara.
Srčani udar se češće beleži u ranim jutarnjim satima, kao i nakon jače fizičke aktivnosti ili neke stresne situacije. Takođe, infarktu miokarda mogu prethoditi tegobe koje upozoravaju na srčani udar. Tako se satima, danima ili nedeljama pre srčanog udara mogu javljati ponavljani bol ili osećaj pritiska u grudima. Suprotno tome, infarkt srca se može javiti i iznenada, bez ikakvih upozoravajućih simptoma.
Uzroci nastanka
Za nastanak akutnog infarkta srčanog mišića postoje predisponirajući faktori rizika. Jedan od najznačajnijih jeste ateroskleroza, koja predstavlja patološki proces u kojem dolazi do nakupljanja masnih supstanci, holesterola, delova mrtvih ćelija i kalcijuma u unutrašnji zid arterije. Proces ateroskleroze se smatra normalnim procesom starenja krvnih sudova ukoliko se kod ljudi verifikuje nakon 65.godine života. Ateroskleroza pre 65.godine života izaziva ubrzano starenje krvnih sudova i tada ona značajno skraćuje životni vek. Uzroci nastanka ateroskleroze, a samim tim i predisonirajući faktori za nastanak shemijske bolesti srca koja obuhvata i akutni infarkt miokarda su hiperlipidemija(povećane masnoće u krvi) I sva stanja koja su udružena sa istom (šećerna bolest, gojaznost, oboljenja štitaste žlezde), stress, pušenje, smanjena fizička aktivnost, prekomeran unos alkohola.
Aterosklerotski plakovi mogu da narastu dovoljno da znatno smanjuju protok krvi kroz koronarne arterije. Glavne komplikacije nastaju kada je zid arterije toliko istanjen da može da dođe do pucanja plaka. Usled ovog procesa, dolazi do izliva sastavnih delova plaka I postoji mogućnost stvaranja ugrušaka koji mogu da dovedu do opstrukcije protoka krvi u koronarnim arterijama.
Posledice miokarda
Nisu svi akutni infarkti miokarda isti, kao ni bolesnici koji su ih imali. Do dva meseca nakon akutnog infarkta miokarda treba izbegavati veće fizičke aktivnosti. Nakon tog perioda postepeno se može povećavati fizička aktivnost, uz aktivni nadzor lekara. Predlaže se aerobni oblik vežbi, tj. vežbe dužeg trajanja s blagim stepenom opterećenja (vožnja biciklom, brzi hod). Ukoliko bolesnici nemaju tegobe (gušenje, bolovi u grudima) može se postupno povećavati trajanje i intenzitet opterećenja. Kod gojaznih je potrebna redukcija telesne težine. Zbog gojaznosti, srce koje je ionako oslabljeno infarktom teško izvršava svoje primarne zadatke. U borbi protiv viška kilograma pomažu fizička aktivnost, koju određuje lekar i nutricionista koji predlaže adekvatni dijetski unos hranljivih materija.
Pušenje je takodje jedan od najsnažnijih faktora rizika za nastanak generalizovane ateroskleroze, pa i ateroskleroze koronarnih krvnih sudova.
Povratak poslu nakon preležanog akutnog infarkta miokarda je neminovan. I u ovom slučaju je potrebna konsultacija sa lekarom kardiologom, možda i lekarom specijalistom medicine rada.
