Poznata glumica preminula od KOMPLIKACIJA DIJABETESA - Povišene vrednosti ŠEĆERA utiču na sve ORGANE, a obično se KASNO otkrije

Šeli Duval, ikona filmskog platna koja je svojom neobičnom pojavom i talentom osvojila srca publike širom sveta, preminula je u četvrtak u svom domu u Blanku, u Teksasu, potvrdio je njen partner Dan Gilroj. Imala je 75 godina, a više o tome pročitajte OVDE.

Kako navode strani mediji preminula je od komplikacija dijabetesa.

Dijabetes je hronična bolest kod koje organizam ili ne proizvodi ili neadekvatno koristi insulin, hormon pankreasa koji kontroliše koncentraciju šećera (glukoze) u krvi i količinu šećera koji se apsorbuje u ćelijama.

Kako dijabetes oštećuje male krvne sudove bubrega, srca, očiju, nervnog sistema i kapilarne mreže na periferiji, kasno otkrivanje i nelečenje može da dovede do niza komplikacije, od kojih na godišnjem nivou premine 4,6 miliona ljudi.

Šećerna bolest je takođe i među prvih deset uzroka invaliditeta jer dovodi do kardiovaskularnih bolesti, infarkta, šloga, slepila, amputacije nogu i oštećenja bubrega koje pacijenta može dovesti do hemodijalize.

Jedna od najčešćih komplikacija šećerne bolesti je dijabetesna polineuropatija.  Nastaje i u fazi predijabetesa, a manifestuje se neprijatnim senzacijama koje se manifestuju prvenstveno u nogama: bolovi, grčevi, utrnulost, ukočenost i peckanje. U osnovi neuropatije su oštećenja sitnih krvnih sudova koji hrane živčani sistem. 

Oštećenje zidova krvnih sudova dovodi tokom vremena do naslaga kalcijuma i dolazi do arterioskleroze. Ovaj proces smanjuje protok krvi zahvaljujući užim arterijama. Rezultat toga je da nedovoljno kiseonika može doći do mesta gde je hitno potrebno. Pored toga, na talogu kalcijuma mogu se formirati krvni ugrušci. Rizik od srčanog udara ili moždanog udara uzrokovanog trombozom i odvajanjem depozita kalcijuma drastično se povećava. Pacijenti sa tipom 2 dijabetesa su posebno skloni da imaju moždani udar, jer su pod uticajem čestih poremećaja metabolizma lipida i visokog krvnog pritiska. 

Oštećenje zidova krvnih sudova izazvano trajno povišenim nivoom šećera u krvi takođe utiče na krvne sudove (kapilare) bubrega. Kada postepeno prestanu sa funkcionisanjem bubrežne ćelije , detoksikacija organizma koja je važna funkcija filtriranja bubrega postepeno se pogoršava. Oko jedan od deset pacijenata sa dijabetesom je pogođen oštećenjem bubrega izazvanim dijabetesom. Oštećenje već može biti prisutno u ranom stadijumu dijabetesa i da se pogoršava, a da se ne uoči. Tipični simptomi i znaci trovanja kao što je žuta boja očiju i kože pojavljuju se kod mnogih pacijenata samo u kasnom kliničkom stadijumu. U najgorem slučaju, funkcija bubrega može potpuno prestati.

Koji su simptomi dijabetesa?

U početku dijabetes ne daje nikakve simptome i zato ga je teško otkriti. Obično, kada se kod tipa 2 dijabetesa pojave simptomi, pacijent ima već neke od komplikacija bolesti. Simptomi dijabetesa su osećaj umora, osećaj žeđi i uzimanje veće količine vode nego inače, učestalo mokrenje, preznojavanje, gubitak na telesnoj težini, zamućen vid, teže zarastanje rana, pojava promena na koži u vidu čireva, svraba ili perutanja.