Jednostavan TEST od 10 SEKUNDI može vam pokazati KOLIKO ćete ŽIVETI! Doktor poziva sve STARIJE da ga urade kod kuće odmah!
Jednostavan test, poznat kao "10s OLS" (držanje na jednoj nozi 10 sekundi), može pružiti važne informacije o fizičkom stanju i potencijalnom životnom veku. Istraživanje je pokazalo da nemogućnost stajanja na jednoj nozi 10 sekundi povećava rizik od smrti iz bilo kog uzroka skoro dvostruko. Test uzima u obzir faktore poput zdravlja srca, ravnoteže, agilnosti, snage i fleksibilnosti, a ukoliko se ne može uspešno završiti, može ukazivati na gubitak ravnoteže, slabost mišića i zdravstvene probleme, čineći osobe sa viškom kilograma, dijabetesom ili starije od 70 godina posebno podložnim ovom riziku
Jednostavan test koji možete da uradite kod kuće mogao bi vam pomoći da razumete u kolikom ste riziku od smrti, kaže vrhunski lekar.
Doktor ističe da desetosekundni test držanja na jednoj nozi - ili '10s OLS' - otkriva ključne naznake o vašem fizičkom stanju i potencijalnom životnom veku.
Koliko puta nedeljno ČISTITE UŠI? Nikako to ne činite ŠTAPIĆIMA, jer možete izazvati TEŠKE POVREDE i ugroziti SLUH, pa čak i izazvati VERTIGO
Ne nasedajte na DIJETE koje od vas traže IZGLADNJIVANJE! Evo koje REŽIME ISHRANE treba IZBEGAVATI po svaku cenu - od njih ćete se samo UGOJITI!
Istraživanja su pokazala da je nemogućnost stajanja na jednoj nozi 10 sekundi u srednjem i kasnijem životu povezana sa skoro udvostručenjem rizika od smrti iz bilo kog uzroka u narednih 10 godina.
Iako je nemoguće predvideti vaš tačan životni vek, kaže se da test uzima u obzir brojne faktore, uključujući zdravlje srca, ravnotežu, agilnost, snagu i fleksibilnost jezgra i nogu.
Da biste uradili test, morate pokušati da balansirate na jednoj nozi 10 sekundi dok vam je druga noga uvučena iza nje. Autor studije dr Claudio Gil Araujo, iz CLINIMEKS-a u Rio de Žaneiru, i njegov tim proučavali su 1.702 muškarca i žene starosti od 51 do 75 godina pre nego što su svoje nalaze objavili u "British Journal of Sports Medicine".
Utvrđeno je da 348 od ovih ljudi nije uspelo da stoji na jednoj nozi 10 sekundi, a većina njih spada u sledeće kategorije: starije od 70 godina, one sa viškom kilograma i osobe sa dijabetesom.
Nakon praćenja svih učesnika u proseku od sedam godina između 2008. i 2020. godine, otkriveno je da je 17,5% u grupi koja je pala na testu umrlo, u poređenju sa samo 4,6% onih koji su ga uspešno završili. To je značilo da su oni koji nisu mogli da balansiraju 10 sekundi imali 84% veću verovatnoću da će umreti.
Naučnici su zaključili da borba za ravnotežu može biti znak gubitka mišića, što čini padove verovatnijim, a takođe je pokazatelj osnovnih zdravstvenih problema. Dr Claudio kaže: - Iako je poznato da su dobri nivoi ravnoteže relevantni za mnoge svakodnevne životne aktivnosti, postoje značajni dokazi da je gubitak ravnoteže takođe štetan za zdravlje i da neke intervencije vežbanja mogu poboljšati ravnotežu.
Jedna vežba koja može da vam pomogne da poboljšate ravnotežu je podizanje peta sa poda, držanje tri sekunde, a zatim ponovno spuštanje uz kontrolu. Kao drugo, pokušajte da stavite jednu nogu ispred druge – peta do peta – da biste napravili ravnu liniju. Držite ovo 10 sekundi, a zatim promenite stopala. Marširanje na licu mesta takođe može da ojača koordinaciju između vašeg tela i pokreta očiju, dok je poznato da redovne šetnje i vežbe joge takođe imaju pozitivan uticaj.
Naučnici su ranije sugerisali da bi test od deset sekundi mogao da se koristi na pacijentima u kliničkim uslovima. Dr Setor Kunutsor, viši predavač za sintezu dokaza na Medicinskoj školi u Bristolu za translacionu zdravstvenu nauku (THS), rekao je: - Test držanja na jednoj nozi se koristio za procenu ravnoteže u poslednjih pet decenija, ali se ne koristi rutinski u klinički pregled sredovečnih i starijih osoba. Glavni razlog za to je nedostatak podataka o njegovoj povezanosti sa negativnim ishodima kao što su padovi i mortalitet.
- Sadašnji nalazi ukazuju na to da je stav od 10 sekundi na jednoj nozi potencijalno praktično sredstvo koje bi se moglo koristiti u rutinskoj kliničkoj praksi za identifikaciju osoba srednjih godina i starijih osoba sa visokim rizikom od smrti. Podstičemo istraživače koji imaju pristup ovim podacima da objave njihovi nalazi koji potvrđuju ove rezultate.