Zbog OVOGA obolevaju i POTPUNO ZDRAVE OSOBE, a evo ko sve još može imati OZBILJNE PROBLEME!
Obratite pažnju i na otkucaje unutrašnjeg časovnika.
Utiče li pomeranje sata, pri prelasku na zimsko i letnje računanje vremena, na unutrašnji časovnik svakoga od nas i kakve posledice ostavlja na naš organizam?
Da li uopšte postoje opravdani razlozi da u jesen pomeramo časovnike jedan sat unazad, a na proleće unapred? Nauka ima odgovore, ali telo može itekako da pati...
Muči vas NESANICA? Rešite je se brzo, efektno i PRIRODNO, EVO šta bi trebalo da JEDETE
OVAKVE KIFLICE JOŠ NISTE PRAVILI: Slojevite, pufnaste i punjene sirom - ići će vam voda na usta! (VIDEO)
KAO NOV: Ako ste greškom obojili stvari u mašini, OVO su trikovi koji će im VRATITI STARU BOJU
Gde je sat prestao da se pomera
Srbija još uvek nije među zemljama koje su prestale da pomeraju časovnik i prelaze sa letnjeg na zimsko računanje vremena. Države koje ne pomeraju kazaljke na satu u Evropi su Island, Belorusija, Rusija, Gruzija i Jermenija. Još neke su videle negativne posledice ove prakse, pa su ukinule pomeranje sata, a to su Sirija, Jordan, Izrael i Turska.
Smetnje i za sasvim zdrave osobe
Pomeranje časovnika za jedan sat unazad, sa 3 na 2 časa, ne pogoduje metereopatama i hroničnim bolesnicima, ali ova praksa može da smeta i potpuno zdravim osobama. Manjak dnevnog svetla i promena rutine negativno se mogu odraziti na svakoga.
-Vreme generalno može da utiče na razoloženje ljudi, pogotovo u jesen kada su dani inače kraći i kada je tmurno i hladno. Kada je manje sunca ljudi se osećaju neraspoloženo i razdražljivo, a onda se ionako kraći dan dodatno skraćuje pomeranjem sata unazad, pa tako nam mrak stiže već u četiri sata popodne - kaže psihološkinja i psihoterapeutkinja Ljubica Bogetić.
Poremećaj unutrašnjeg časovnika
Doktorka Ljubica ističe da svaki čovek ima svoj unutrašnji časovnik, odnosno svoj ritam, i kada se on poremeti treba vremena da se vrati u prethodno stanje.
- Naš unutrašnji časovnik i naš organizam ne mogu da znaju za spoljašnje promene, kakvo je vraćanje časovnika za jedan sat unazad. Potrebno je vreme da se organizam adaptira. Nije tu samo u pitanju razlika u jednom satu. Kada se prelazi na zimsko računanje vremena, kao što je sada slučaj, tada se bukvalno dešava da mnogi od nas praktično i ne vide dnevnu svetlost tokom dana. Uzmimo primer kada se ustane u šest sati ujutro. Tada je napolju još uvek mrak, zatim odlazite na posao i sa radnog mesta izlazite u 17 časova kada je napolju takođe mrak. To sve negativno utiče na psihu i bioritam, ali i na zdravlje, jer je sunce važan izvor vitamina D za naš organizam - objašnjava psihološkinja.
Prelaz iz jeseni u zimu ume da bude kritičan
Meteoropatama i hroničnim bolesnicima potrebne su barem dve sedmice da se vrate u "stanje normale" nakon vraćanja sata, a takođe, i promena godišnjeg doba može uticati na psihu.
- Jesen je generalno okidač za depresiju i promenu raspoloženja. Taj prelaz iz jeseni u zimu i iz zime u proleće za mnoge osobe sa psihičkim problemima ume da bude kritičan. Da ne spominjemo da se već skoro dve godine svi nalazimo u jednom posebnom stanju zbog pandemije i onda nam je najmanje potrebno još i remećenje biološkog sata - naglašava doktorka Ljubica.
Glavobolja i bezvoljnost
Da pomeranje sata i prelazak na zimsko računanje vremena može loše uticati na svakodnevne aktivnosti svedoči i jedan Srđan koji svaki poslednji vikend u oktobru dočekuje sa glavoboljama i promenom raspoloženja.
- Moram da naglasim da sam inače zdrava osoba i redovno se kontrolišem, budući da radim u Vojsci Srbije. Ipak, svaka ova promena, odnosno vraćanje jednog časa unazad, meni izuzetno smeta. Potrebno mi je nekoliko dana da se vratim u ustaljene tokove, imam glavobolje, razdražljiv sam kada vidim da je već u 16 časova napolju mrak osetim se bezvoljno. I nisam jedini koji se tako oseća, znam još dosta prijatelja koje more slični problemi - kaže Srđan.
