Jedete RECIKLIRANE LEŠEVE, a to ni ne znate! Vrebaju UŽASNE BOLESTI, a možete i umreti groznom smrću
Zanimljivo je to što ljudi svoje kućne ljubimce, npr. pse, poistovećuju sa čovekom, i nikako im ne pada na pamet da ih jedu, dok telad, jagnjad itd. muče, ubijaju i jedu.
Nikada ne znate od koliko leševa uginulih životinja, i koliko je puta komad koji izgleda kao meso, zaista bio "mrtav" i u fazi raspadanja na putu do vašeg stola. Kada životinja umre, posle osam sati ceo organizam počinje baš da se raspada. Ćelije takve životinje luče otrove i štetne belančevine, koje njih same razaraju.
Priroda je takva da leš ponovo uđe u lanac ishrane. Koliko je to zdravo i dobro, ne možemo baš tvrditi, ali i neuk čovek zna da što je meso kraće "mrtvo" to je manje štetno. Nezavisno od broja smrti kojom je bukvalno pretovaren komad mesa, on je i nosilac mnogih bolesti ili njihovih uzročnika, kao što su rak (mislimo na mnoge viruse, retro-viruse, adeno-viruse, papiloma-viruse), hepatitis (žuticu), SIDA, Krojcfeld-Jakovljeva (Kreuzfeld-Jakob) bolest, Alzhajmerova bolest i dr.
Jedna skorašnja studija je pokazala da se različiti uzročnici raka (virusi, toksini, mutageni) nalaze u različitim tkivima ljudi i životinja u procentu od 10-100%! Uzročnici tuberkuloze nalaze se u stopi od 5-50%, zavisno od vrste i podneblja gde živimo. Na ovaj spisak nije slučajno dospeo virus SIDE (HIV).
Danas je naučna javnost prihvatila tezu da je predak SIDE jedan virus koji postoji kod nekih majmuna u ekvatorijalnoj Africi, a jako je sličan virusu SIDE. Zanimljivo je da majmuni ne oboljevaju od “svog” virusa side, nego su samo prenosioci. Međutim, nauka danas zna da je virus SIDE kod čoveka nastao tako što se meso ovih majmuna, sa zaraženom krvlju, našlo na nečijim stolovima. Po svemu sudeći, virus SIDE, HIV1 i BSE su potpuno nova oboljenja nastala kršenjem prirodnih zakona od strane čoveka. (U poslednje vreme se u javnosti spekulisalo o mogućnosti da crveno meso izaziva rak, a mišljenja lekara možete pročitati OVDE)
BSE – PRIONSKA BOLEST
Ovu zadnju grupu bolesti izazivaju Prioni. Američki neruolog i biohemičar Stenli Prusiner pre nekoliko godina je dobio Nobelovu nagradu za otkriće Priona. On kaže da su to ustvari infektivni proteini, autonomni infektivni partikuli, autonomni u smislu da su u stanju da sami izazovu bolest i prenose je sa jednog organizma na drugi. To je bilo više nego senzacionalno, jer do pre samo nekoliko godina niko nije ni slutio da jedan protein ili belančevina, sam za sebe može biti uzročnik infekcije, a u slučaju BSE-a uzročnik bukvalnog raspadanja mozga.
JELI SU JEDNI DRUGE, NE BI LI POSTALI PAMETNIJI. ALI DESILO SE POTPUNO SUPROTNO....
BSE-priča počela 1736. godine na ostrvu Nova Gvineja. Ljudi su jeli jedni druge, a najčešće mozgove i oči. Verovali su da će se obogatiti svim vrlinama umrloga ili ubijenoga, kojeg su upravo stavljali u lonac. Smatrali su da će se tako umnožiti njihovo znanje, pamet, hrabrost i svest.
Međutim, dogodilo se nešto suprotno. Nastupilo je nezaustavljivo razaranje mozga koje vodi u demenciju, to jest ludilo i smrt. Kompletna plemena, negde i po nekoliko stotina ljudi, oboljevali su od neobične bolesti koju su sami nazvali "Kuru“, što znači "Smrt koja se smeje“, jer su pacijenti često padali u neobjašnjiv trans smeha do smrti. Kuru je skoro iskorenila kanibalska plemena.
Degenerisani protein, Prion iz bolesne krave ili ovce ili koze, izaziva subakutnu upalu mozga, sunđerasto rastakanje moždane supstance, gde mozak biva i fizicki uništen. Na mestima gde je bolest zahvatila mozak nastaju rupe, pa mikroskopski gledano mozak izgleda kao sunđer. Zato je bolest i dobila naziv “Bovine spongiform encephalophatie” –BSE.
Izgleda da su sve životinje koje su hranjene "crkotinskim brašnom" takođe obolele od BSE-a. Tu spadaju čak i divlje životinje i životinje na lovištima koje su hranjenje, kao što su jeleni i srne. Naročito je potrebno biti oprezan kada se jedu životinje koje se brzo ubijaju( brzo idu na klanje) , jer zbog relativno duge inkubacije BSE-a one ne “dožive” klimaks svoje bolesti, ali to ne znači da su manje bolesne i opasne.
Na primer, svinje uglavnom ne dožive više od jednu godinu, a inkubacija BSE je dve do četrdeset godina. Dakle, ako i svinju hranimo crkotinskim brašnom, sasvim je jasno da će i ona biti bolesna, kao i ostalih tridesetak životinjskih vrsta kod kojih je već viđena slična BSE klinička slika.
Ova bolest pokreće agresivnost, izaziva motorne ispade, gubitak ravnoteže (ovi poremecaji su slični gotovo kod svih vrsta inficiranih BSE-om, u svom završnom stadijumu bolesti). Kod ljudi dolazi do nekontrolisanih napada agresivnosti, dubokih depresivnih ili euforičnih stanja koja često vode u samoubistvo.
UZGOJ I KLANJE STOKE
Kako uopšte danas nastaju goveda? Veterinar prođe sa jednim velikim špricom i tako u toku dana oplodi oko 600 krava. Tele koje se rodi, odmah se odvaja od krave. Majka ne može ni da ga pogleda, ni da ga oliže. Jer ako krava oliže svoje tele posle teljenja, ceo njen mlečni sistem se odmah hormonalno menja u pravcu dojenja teleta.
Međutim, to se ne dogadja ako radnici odmah odnesu tele i materinski instinkt se onda ne pokreće. U suprotnom endokrini sistem tako radi da proizvodi veliku količinu mleka, ne više 10 litara, nego 40 litara. Tele dobija kao zamenu za majčino mleko, takozvano "mleko" koje se takođe pravi od mrtvih životinja. To se zove "životinjsko mleko", ali nemojte da vas taj izraz zavara kao izraz "stočno" brašno. To je u stvari "crkotinsko mleko".
Naravno, tele ne raste 2 godine, nego raste 8-12 meseci i onda bude zaklano. U ovom procesu na svakom koraku se odstupa od zakona prirode. Profit i samo profit je jedina etika moderne prehrambene industrije. Slično se dešava i sa drugom stokom na velikim farmama za uzgoj domaćih životinja.
MLEKO
Jedan od problema je što uzročnik BSE-a može da se otkrije samo kod krava starijih od 30 meseci, dok mlađe ne mogu da se testiraju do sada poznatim metodima. „Super krave“ na farmama mleka ako obole daju i dalje 30 - 40 litara mleka koje mleko mi skoro svakodnevno pijemo. U mleku se nalaze krvne pločice, a poznato je da se u krvnim pločicama nalazi puno Priona, uzročnika BSE-a i drugih Prionskih bolesti. Međutim, niko o tome ne govori a svi misle da je mleko zdravo jer izgleda čisto, jer se današnjim testovima ne može dokazati prisustvo Priona.
Ali ne zaboravite da osoba koja pije zarženo mleko će možda tek za 10 godina dobiti Prionsku bolest, Alzhajmerovu ili Krojcfeld-Jakovljevu bolest, ali inkubacija već traje. Hormoni rasta su se ranije davali deci koja zaostaju u rastu.
To je trenutno popravljalo stvar, ali je kasnije dolazilo do komplikacija kao na primer do nesrazmernog sazrevanja kostiju, dolazilo je do tumora mozga, hormonalnog disbalansa i metaboličkih poremećaja, pa su ova deca često umirala od toga. Zato je ta metoda korekcije rasta izbačena. Deci se više ne daju hormoni rasta, ali se zato neko dosetio da se mogu davati domaćim životinjama i to – hormoni i antibiotici i crkotinsko brašno. Meso tih životinja , naravno, završava u stomacima ljudi.
Zanimljivo je da ljudi koji žive zajedno sa jednom životinjom personifikuju istu kao da je čovek (npr. psi), dok druge životinje (telad, pasiće, jagnjad itd) muče, ubijaju i jedu.