Једете РЕЦИКЛИРАНЕ ЛЕШЕВЕ, а то ни не знате! Вребају УЖАСНЕ БОЛЕСТИ, а можете и умрети грозном смрћу
Занимљиво је то што људи своје кућне љубимце, нпр. псе, поистовећују са човеком, и никако им не пада на памет да их једу, док телад, јагњад итд. муче, убијају и једу.
Никада не знате од колико лешева угинулих животиња, и колико је пута комад који изгледа као месо, заиста био "мртав" и у фази распадања на путу до вашег стола. Када животиња умре, после осам сати цео организам почиње баш да се распада. Ћелије такве животиње луче отрове и штетне беланчевине, које њих саме разарају.
Природа је таква да леш поново уђе у ланац исхране. Колико је то здраво и добро, не можемо баш тврдити, али и неук човек зна да што је месо краће "мртво" то је мање штетно. Независно од броја смрти којом је буквално претоварен комад меса, он је и носилац многих болести или њихових узрочника, као што су рак (мислимо на многе вирусе, ретро-вирусе, адено-вирусе, папилома-вирусе), хепатитис (жутицу), СИДА, Кројцфелд-Јаковљева (Креузфелд-Јакоб) болест, Алзхајмерова болест и др.
Једна скорашња студија је показала да се различити узрочници рака (вируси, токсини, мутагени) налазе у различитим ткивима људи и животиња у проценту од 10-100%! Узрочници туберкулозе налазе се у стопи од 5-50%, зависно од врсте и поднебља где живимо. На овај списак није случајно доспео вирус СИДЕ (ХИВ).
Данас је научна јавност прихватила тезу да је предак СИДЕ један вирус који постоји код неких мајмуна у екваторијалној Африци, а јако је сличан вирусу СИДЕ. Занимљиво је да мајмуни не обољевају од “свог” вируса сиде, него су само преносиоци. Међутим, наука данас зна да је вирус СИДЕ код човека настао тако што се месо ових мајмуна, са зараженом крвљу, нашло на нечијим столовима. По свему судећи, вирус СИДЕ, ХИВ1 и БСЕ су потпуно нова обољења настала кршењем природних закона од стране човека. (У последње време се у јавности спекулисало о могућности да црвено месо изазива рак, а мишљења лекара можете прочитати ОВДЕ)
БСЕ – ПРИОНСКА БОЛЕСТ
Ову задњу групу болести изазивају Приони. Амерички неруолог и биохемичар Стенли Прусинер пре неколико година је добио Нобелову награду за откриће Приона. Он каже да су то уствари инфективни протеини, аутономни инфективни партикули, аутономни у смислу да су у стању да сами изазову болест и преносе је са једног организма на други. То је било више него сензационално, јер до пре само неколико година нико није ни слутио да један протеин или беланчевина, сам за себе може бити узрочник инфекције, а у случају БСЕ-а узрочник буквалног распадања мозга.
ЈЕЛИ СУ ЈЕДНИ ДРУГЕ, НЕ БИ ЛИ ПОСТАЛИ ПАМЕТНИЈИ. АЛИ ДЕСИЛО СЕ ПОТПУНО СУПРОТНО....
БСЕ-прича почела 1736. године на острву Нова Гвинеја. Људи су јели једни друге, а најчешће мозгове и очи. Веровали су да ће се обогатити свим врлинама умрлога или убијенога, којег су управо стављали у лонац. Сматрали су да ће се тако умножити њихово знање, памет, храброст и свест.
Међутим, догодило се нешто супротно. Наступило је незаустављиво разарање мозга које води у деменцију, то јест лудило и смрт. Комплетна племена, негде и по неколико стотина људи, обољевали су од необичне болести коју су сами назвали "Куру“, што значи "Смрт која се смеје“, јер су пацијенти често падали у необјашњив транс смеха до смрти. Куру је скоро искоренила канибалска племена.
Дегенерисани протеин, Прион из болесне краве или овце или козе, изазива субакутну упалу мозга, сунђерасто растакање мождане супстанце, где мозак бива и физицки уништен. На местима где је болест захватила мозак настају рупе, па микроскопски гледано мозак изгледа као сунђер. Зато је болест и добила назив “Бовине спонгиформ енцепхалопхатие” –БСЕ.
Изгледа да су све животиње које су храњене "цркотинским брашном" такође оболеле од БСЕ-а. Ту спадају чак и дивље животиње и животиње на ловиштима које су храњење, као што су јелени и срне. Нарочито је потребно бити опрезан када се једу животиње које се брзо убијају( брзо иду на клање) , јер због релативно дуге инкубације БСЕ-а оне не “доживе” климакс своје болести, али то не значи да су мање болесне и опасне.
На пример, свиње углавном не доживе више од једну годину, а инкубација БСЕ је две до четрдесет година. Дакле, ако и свињу хранимо цркотинским брашном, сасвим је јасно да ће и она бити болесна, као и осталих тридесетак животињских врста код којих је већ виђена слична БСЕ клиничка слика.
Ова болест покреће агресивност, изазива моторне испаде, губитак равнотеже (ови поремецаји су слични готово код свих врста инфицираних БСЕ-ом, у свом завршном стадијуму болести). Код људи долази до неконтролисаних напада агресивности, дубоких депресивних или еуфоричних стања која често воде у самоубиство.
УЗГОЈ И КЛАЊЕ СТОКЕ
Како уопште данас настају говеда? Ветеринар прође са једним великим шприцом и тако у току дана оплоди око 600 крава. Теле које се роди, одмах се одваја од краве. Мајка не може ни да га погледа, ни да га олиже. Јер ако крава олиже своје теле после тељења, цео њен млечни систем се одмах хормонално мења у правцу дојења телета.
Међутим, то се не догађа ако радници одмах однесу теле и матерински инстинкт се онда не покреће. У супротном ендокрини систем тако ради да производи велику количину млека, не више 10 литара, него 40 литара. Теле добија као замену за мајчино млеко, такозвано "млеко" које се такође прави од мртвих животиња. То се зове "животињско млеко", али немојте да вас тај израз завара као израз "сточно" брашно. То је у ствари "цркотинско млеко".
Наравно, теле не расте 2 године, него расте 8-12 месеци и онда буде заклано. У овом процесу на сваком кораку се одступа од закона природе. Профит и само профит је једина етика модерне прехрамбене индустрије. Слично се дешава и са другом стоком на великим фармама за узгој домаћих животиња.
МЛЕКО
Један од проблема је што узрочник БСЕ-а може да се открије само код крава старијих од 30 месеци, док млађе не могу да се тестирају до сада познатим методима. „Супер краве“ на фармама млека ако оболе дају и даље 30 - 40 литара млека које млеко ми скоро свакодневно пијемо. У млеку се налазе крвне плочице, а познато је да се у крвним плочицама налази пуно Приона, узрочника БСЕ-а и других Прионских болести. Међутим, нико о томе не говори а сви мисле да је млеко здраво јер изгледа чисто, јер се данашњим тестовима не може доказати присуство Приона.
Али не заборавите да особа која пије заржено млеко ће можда тек за 10 година добити Прионску болест, Алзхајмерову или Кројцфелд-Јаковљеву болест, али инкубација већ траје. Хормони раста су се раније давали деци која заостају у расту.
То је тренутно поправљало ствар, али је касније долазило до компликација као на пример до несразмерног сазревања костију, долазило је до тумора мозга, хормоналног дисбаланса и метаболичких поремећаја, па су ова деца често умирала од тога. Зато је та метода корекције раста избачена. Деци се више не дају хормони раста, али се зато неко досетио да се могу давати домаћим животињама и то – хормони и антибиотици и цркотинско брашно. Месо тих животиња , наравно, завршава у стомацима људи.
Занимљиво је да људи који живе заједно са једном животињом персонификују исту као да је човек (нпр. пси), док друге животиње (телад, пасиће, јагњад итд) муче, убијају и једу.