ODGOVOR KARLEUŠI: Vakcinišite decu, kome je bitno mišljenje estradne umetnice?

Pošto je Jelena Karleuša u nekoliko navrata na društvenim mrežama napisala da treba ukinuti MMR vakcinu, na Facebooku se pojavio odgovor upućen ovoj pevačici.

Autor pisma je Petar Vojinović, koji je na Fejsbuku napisao da je zabluda o MMR vakcini potekla od lažne studije doktora Vejkfilda, piše Telegraf. U njegovoj studiji, u kojoj je učestvovalo 12 dece, tvrdilo se da oni nisu pokazivali simptome autizma ili nekog drugog neurološkog poremećaja pre sprovođenja ispitivanja. Međutim, ispostavilo se da su neka deca pre studije već pokazivala simptome neuroloških poremećaja, uključujući i autizam. Vejkfild je odbio da prizna nevalidnost studije, a nije hteo da je ponovi, a zbog ovih mahinacija oduzeta mu je doktorska licenca.

Vojinović se osvrće i na navode da Amiši, pripadnici konzervativne hrišćanske grupe u SAD, ne vakcinišu decu. On tvrdi da Amiši vakcinišu svoju decu, a da tvrdnje da među njima ima više autistične dece jer su oni konzervativna i izolovana zajednica nikada nisu potvrđene.

Vojinović se osvrnuo na Karleušu, kao i na samoprozvanu dokorku Slađanu Velkov, koja deli neproverene, a ponekad i potencijalno opasne savete za lečenje određenih bolesti.

“U poplavi informacija i dezinformacija sa kojima se čovek suočava svakog dana ne treba posebno govoriti, a to tome da roditelji žele ono što je najbolje za njihovu decu još manje. Ovim tekstom želim da se obratim upravo vama koji pokušavate u moru svega da odlučite šta valja činiti kad su u pitanju vaša deca i tabu tema kakva je danas postala vakcinacija.

Sigurno ste čuli da MMR (morbils, mumps, rubella) vakcina izaziva autizam i da studija (dr Vejkfilda) koja potvrđuje da najverovatnije postoji povezanost između autizma i pomenute vakcine. O čemu je reč i zašto je pomenuta studija oborena i dokazano lažna? Studija je urađena na 12 dece (11 dečaka i jedna devojčica) za koje je dr Vejkfild tvrdio da nisu pokazivali simptome autizma ili drugog neurološkog poremećaja. Međutim istina je nešto drugačija. Od 12 dece, petoro je pre studije imalo dokumentovane simptome koji su ukazivali na neurološke poremećaje uključujući i autizam. Vejkfild je takođe namerno pogrešno naveo vreme pojave simptoma – od 11 dece prijavljeno je osam odmah posle vakcine (što samo po sebi nije tačno), a troje sa 14 dana zakašnjenja što je trebalo da ukaže na postojanje vremenskog grupisanja pojave simptoma i da ojača pretpostavku da je MMR vakcina odgovorna.

Interesantno je da je upravo Vejkfild probao da patentira alternativnu vakcinu za MMR, kao i testove na autizam koji su po njegovim ličnim beleškama trebale da donesu profit od blizu 49 miliona dolara. Posle otkrivanja mahinacija i menjanja rezultata 10 koautora ove studije povuklo je svoje potpise ali ne i Vejkfild. Suočen sa dokazima o nameštanju, vrlo korektno ponuđene su mu dve opcije: da prizna nevalidnost studije ili da ponovi studiju. U nauci ponavljanje studije je najbolji dokaz da se nisu potkrale greške – jer ako se drugom studijom dobiju isti rezultati, može se govoriti o tome da je ona ispravna. Vejkfild je odbio oba rešenja, a u naknadnom procesu zbog namernog nameštanja rezultata oduzeta mu je dr licenca i njegov rad je povučen i odbačen kao lažan.

Paralelno sa ovom “potvrdom” da MMR izaziva autizam kruži priča da Amiši (Amish Anomaly) ne vakcinišu decu i u zavisnosti kog protivnika vakcinacije pitate stopa autizma kod amiške dece iznosi 1:1.000, 1:10.000 ili čak nema uopšte pojave autizma. To je najobičnija laž. Prvo, Amiši vakcinišu decu i procena je da to čini od 65% do 80% Amiša. Drugo, kod dece Amiša autizam je dokumentovan i na osnovu podataka iz američkih klinika gde se deca Amiša leče taj odnos je 1:271. Realnost je da je odnos mnogo gori i da je autistične dece više pošto Amiši su vrlo konzervativna i izolovana zajednica koja se trudi da integriše sve članove zajednice bez obzira na njihove poremećaje i mnogi slučajevi autizma (i drugih oboljenja) nikad ne budu prijavljeni.

Međutim, protivnici vakcinacije neće vam gurnuti pod nos studije koje nedvosmisleno pokazuju da je povezanost MMR vakcine i autizma obična laž. U Danskoj urađena je nezavisna studija na 537.303 dece, što je složićete se “malo” više nego 12 dece u studiji dr Vejkfilda. Zaključak studije je da je procent autizma kod dece vakcinisane MMR vakcinom i nevakcinisane približan i da ne postoji mogućnost da MMR može biti okrivljena za isti. Pored ove studije intersantan je podatak iz Japana. Japan je pod roditeljskim pritiskom 1993. ukinuo MMR vakcinu. 2005. radi se takođe nezavisna studija na 300.000 dece i pokazuje se da broj autistične dece raste isto kao i u vreme davanja MMR vakcine.

Druga informacija sa kojom se špekuliše je famozno prisustvo žive i aluminijuma u vakcinama, što samo po sebi zvuči kao ozbiljan argument da se deca ne vakcinišu, zar ne? Ne, to nije tačno, a evo i zbog čega. U vakcinama se nalazi određena doza etil-žive koja se koristi kao antibakterijski agens zbog slučajeva kontaminacije vakcina bakterijama koje su izazivale komplikacije i neretko smrt. Etil-živa je jedinjenje koje nije opasno za vaše dete iz razloga što se ne akumulira u organizmu i što se iz organizma u potpunosti izbacuje u roku od 18 dana. Jedinjenje koje jeste opasno se zove metil-živa i upravo ono je odgovorno za trovanje živom. Razlika je ogromna i najlakše je uporediti sa metil-alkoholom i etil-alkoholom.

Etil-alkohol je integralni sastojak svakog alkoholnog pića u kome manje-više svi uživaju, dok je metil-alkohol izuzetno otrovna supstanca koja izaziva slepilo, a u malo većoj količini i smrt. Ideja da je živa, živa i sve je to isto je isto hemijski besmislica. Molekuli kiseonika koji udišemo imaju dva atoma kiseonika u sebi (O2), a ozon samo jedan atom više (O3) i upravo zbog tog jednog atoma ozon je otrovan za čoveka. Aluminijum se u vakcine stavlja kao dodatak iz razloga što pospešuje vakcinu i telo daje bolji imuni odgovor, a vaše dete dobija bolju zaštitu. Količina aluminijuma u vakcini je toliko niska, da će dete uneti mnogo više aluminijuma u sebe ako pije majčino mleko koje ga sadrži u većoj količini. Zanimljivo je da će vam protivnici vakcinacije reći da živa utiče na mozak i da je ona odgovorna za autizam. Tačno je da trovanje živom, koje je nemoguće u slučaju etil-žive koja se ne vezuje za naše ćelije, izaziva neurološka oboljenja ali čak ni otrovna metil-živa ne izaziva autizam. 1971. godine Irak je uvezao žito koje je bilo zatrovano upravo metil-živom. Prijavljeno je 7.500 slučajeva trovanja živom ljudi koji su jeli hleb napravljen od tog žita. Pored oko 400 smrtnih slučajeva i neuroloških oboljenja, nije primećen porast u autizmu.

Čemu služi vakcina? Vakcina nije magični koktel “nečega opasnog” koji ne radi i samim time je nepotrebno trovanje dece, kako protivnici vakcinacije žele da vam predstave. Vakcina služi tome da istrenira vaš imuni sistem i spremi ga za borbu protiv određenog virusa, a to postiže unošenjem veoma male količine oslabljenih virusa te bolesti na koje telo reaguje formira antitela, pa ako budete izloženi tom virusu vaše telo će imati odbranu koju inače ne bi imalo. Protivnici vakcine će vam reći da su vakcine nekorisne jer se kod izbijanja epidemije vakcinisana deca se razbole u većem broju. To je, prosto rečeno, izvrtanje istine. U kom smislu? Svaka vakcina ima procent uspešnosti i kod MMR vakcine on iznosi više od 99% procenata posle dve doze. Zamislite školu koja ima 1000 učenika u kojoj niko nije preležao male boginje i gde su svi sem petoro dece vakcinisani. U slučaju epidemije malih boginja od 995 dece koja su vakcinisana oko 10 njih će dobiti boginje kao i svo petoro nevakcinisane, što znači da je duplo više vakcinisane dece obolelo od nevakcinisane. Uprkos tome što se to koristi kao argument da je vakcina neefikasna, zar to ne znači da je jedva 1% vakcinisane dece oboleo naspram 100% nevakcinisane?

Iako je tačno da vakcine mogu da izazovu opasne zdravstvene probleme čak sa smrtnim ishodom, ne treba zaboraviti da i bolesti od koji štite nose iste posledice. Vakcinacija kao i nevakcinacija je rizik, ali hajdemo da vidimo brojeve. U Velikoj Britaniji koja ima izuzetne standarde vezane za higijenu, ishranu i zdravstvo od posledica malih boginja umre 1 od 500 dece, 6 u 100 dece dobije upalu pluća, a encefalitis 1 u 1000, a 1 od 4 dece dobiće kongenitalnu rubelu koja u približno 50% slučajeva izaziva slepilo, gluvost između ostalog. S druge strane samo 1 u 1.000.000 dece imaće opasnu alergijsku reakciju uključujući i encefalitis, koja može da se završi sa smrtnim ishodom. 1998. godine (kad je i objavljena studija sad već eks dr Vejkfilda) procent vakcinisane dece MMR iznosio je 92% i bilo prijavljenih 56 slučajeva malih boginja. 2008. on je iznosio 80% sa prijavljenih 1348 slučajeva i potvrđena 2 smrtna ishoda.

1918. godine počela pandemija španskog gripa koja je trajala do kraja 1920. godine i od koje je širom sveta obolelo približno 500 miliona ljudi. Od španskog gripa umrlo je po optimističnim procenama oko 50 miliona, a po pesimističnim 100 miliona ljudi, a 1920. ga je nasledio talas letargičnog encefalitisa. Grip je za jedva tri godine odneo sa sobom 3 do 6 posto svetske populacije odnosno 10 do 20% obolelih – a za 24 meseca pandemija je ubila više ljudi nego što je virus side ubio za 24 godine. Ono što je zanimljivo je da je drugi talas gripa odneo najviše života među populacijom koja se smatra najzdravijom. Grip je obično smrtonosan za decu ispod 2 godine, kao i za one preko 65 dok je španski grip ubio najviše ljudi starosti od 20-40 godina kojima je imuni sistem bio najjači. Upravo je jak, ali i ne naviknuti imuni sistem bio uzrok tolike smrtnosti od španskog gripa – a stanje organizma koje je dovelo do toga zove se Hipercitokinemija. Citokini su proteini koji u slučaju infekcije aktiviraju bela krvna zrnca i provociraju imuni odgovor čoveka na infekciju.

Kod španskog gripa desilo se da citokin aktivira bela krvna zrnca koja opet aktiviraju organizam da proizvede još citokina, koji zauzvrat tera organizam da proizvodi bela krvna zrnca u još većoj meri. Preteran odgovor imunog sistema nenavkinutog na ovaj oblik gripa doveo je do groznice, iscrpljenosti, povišene temperature, muke i na kraju do smrti. Nasuprot tome 1976. godine 48.161.019 ljudi primilo je vakcinu protiv španskog gripa. Od toga 532 je imalo alergijsku rekaciju (manje od 0.001%), a samo 25 je umrlo.

Kao što sam već rekao – i vakcinacija i nevakcinacija nose sa sobom rizik. Na vama je da odlučite šta je veći rizik za vaše dete samo vas molim da ne donosite odluke iz straha koji protivnici vakcinacije pokušavaju da vam nametnu.

Samo se zapitajte, zar je zaista mišljenje jedne estradne umetnice podjednako bitno ili čak bitnije od svih naučnih studija urađenih od strane profesionalaca koji se za to školuju ceo život? Zar je zaista kompetentan neko ko kaže da male boginje koje usmrte 150.000 (400 dnevno, 16 svaki sat), a trajno obogalje 110.000 dece godišnje nisu opasne?