VEŽBAJTE SA SVOJOM DECOM! Evo kako da im pomognete da razviju moždane funkcije

Odavno se zna da deca bolje razmišljaju ako se kreću. Nedavne studije su pokazale da su rezultati dece na testovima iz matematike i čitanja bolji ako su pre toga bili u šetnji, čak i kod dece s viškom kilograma i bez kondicije.

RODITELJI, EVO U ČEMU GREŠITE: Saveti nutricionista KAKO da promenimo loše navike GOJAZNE dece

Kretanje je osnov života

Pružite svom detetu priliku da se kreće što je više moguće. Kretanje je osnov života, ono pospešuje disanje i povećava prisustvo kiseonika u mozgu, dovodeći do poboljšanja moždanih funkcija.

Takođe, omogućite svom detetu kada god možete da hoda boso. Cipelice ograničavaju kretanje i senzorne signale koji se šalju mozgu. U kući ih držite bose što više, a kada god je to moguće i napolju. I pustite decu da trče jer aerobna aktivnost povećava inteligenciju.

Saradnja leve i desne moždane hemisfere

Za pravilno funkcionisnje mozga, važno je da leva i desna hemisfera "sarađuju". Kada hemisfere funkcionišu uravnoteženo, to podstiče uvećanje intelektualnih sposobnosti deteta i pozitivno utiče na imuni i digestivni sistem. Zato psiholozi podstiču roditelje da posmatraju svoje dete i pokušaju da otkriju koliki je taj disbalans i u korist koje hemisfere. Na primer, deca koja imaju slabiju levu hemisferu, imaće problem s pisanjem i učenjem jezika, dok se kod onih sa nešto slabijom desnom stranom može javiti nespretnost, neobično držanje i manje razvijene motorne veštine.

Kako postići ravnotežu

Postoji nekoliko sasvim konkretnih načina da pomognete detetu da ostvari što bolju ravnotežu leve i desne hemisfere. Radeći ove jednostavne vežbe, možete se čak i dobro zabaviti!

Prelaženje preko srednje linije tela

Igrajte igru s detetom u kojoj ono bukvalno mora "pređe preko sredine svog tela". Dobar primer bi bio marširanje u mestu, gde prilikom svakog podizanja leve noge, mora desnom rukom da udari levo koleno, a prilikom podizanja desne noge, levom rukom da udari desno koleno. Dakle, prebacivanje ruke s leve na desnu stranu tela, i obrnuto. Da bude zabavnije, pustite i neku muziku!

Stanica mašte

Podstaknite dete da se prebaci u svet mašte. Neka izmišlja svoje igre u tom svetu, neka improvizuje i priča priče drugačije i na svoj način. Neka te priče uključuju i igračke kojima se dete igra svakodnevno. Konkretno ova vežba pomoći će boljem radu desne hemisfere.

"Sklekovi" olovkom

Znate kako kad vam se neki predmet toliko približi, počnete da ga vidite duplo? E pa, uzmite olovku i držite ispred nosa vašeg deteta, ali dovoljno daleko da je ne vidi duplo, ali i dovoljno blizu da baš mora da se fokusira na nju. Polako približavajte olovku detetu, a ono neka vam kaže kad počne da je vidi duplo. Onda se zaustavite i zamolite ga da se koncentriše na olovku i pokuša da vidi samo jednu. Kada uspe, približite olovku još više, dok ponovo ne vidi dvepa onda, polako, pomerite olovku unazad. Ovaj proces ponovite tri puta. Vežba će ojačati očne mišiće i mozak.

Žongliranje

Ovo je sjajna aktivnost za postizanje ravnoteže. Zato što zahteva istovremeno dobre motorne veštine i fokus na objekte koji se pomeraju i prelaze s jedne na drugu stranu tela. Osim toga, zabavno je i dete će sigurno uživati.

Joga

Idite na čas joge sa svojim detetom. Joga se posebno fokusira na različite načine disanja i pomaže dotok kiseonika u mozak, što će, opet, generalno poboljšati moždane funkcije deteta. Moći će bolje da se koncentriše i jasnije da razmišlja. Osim toga, deca vole zajedničke aktivnosti s roditeljima i ovo bi mogao biti način da se još više zbližite.

Lekarka opšte prakse Tijana Milivojević kaže da fizička aktivnost kod dece ima izuzetno važnu ulogu, kako zbog pravilnog fizičkog , tako i zbog psihičkog razvoja, kao i da stimulacija motoričke aktivnosti u najranijem životnom dobu direktno utiče na razvoj moždanih struktura.

- Deca koja se bave sportom od malena  imaju bolje razvijenu kordinaciju pokreta . Lastiš, "školice", klikeri, preskakanje kozlića i ostale danas "prevaziđene" i zaboravljene igre upravo imaju za cilj razvoj motorike i kordinacije - ističe doktorka.

Takođe, naglašava i da bavljenje sportom utiče na pravilan razvoj koštano-zglobnog sistema, što je vrlo važno napomenuti, obzirom da je učestalost  javljanja tegoba vezanih za ovaj sistem (skolioza, izražene lordoze, bolovi u kičmi i zglobovima) poslednjih decenija u porastu, zbog sedentarnog načina života.

- Deca koja se bave sportom od detinjstva u manjem procentu obolevaju od  hipertenzije, dijabetesa i gojaznosti u kasnijem životnom dobu.  S druge strane od malena se uče kako da se ponašanju u kolektivu, da ravnopravno učestvuju u igri, da poštuju autoritete (trenera) , što je takođe od velikog značaja za psihički razvoj osobe. Bitno je istaći da bi u ranom detinjstvu bavljenje sportom kod dece trebalo da bude na amaterskom nivou, a da prelazak u profesionalni sport treba da otpočne po završenoj 8. godini, ne ranije, zbog razvoja respiratornog sistema (pluća). Bez obzira da li su u pitanju individualni ili grupni sportovi ili boravak u prirodi, njihov značaj na razvoj organizma je izuzetan - zaključuje doktorka Milivojević.