ВЕЖБАЈТЕ СА СВОЈОМ ДЕЦОМ! Ево како да им помогнете да развију мождане функције

Одавно се зна да деца боље размишљају ако се крећу. Недавне студије су показале да су резултати деце на тестовима из математике и читања бољи ако су пре тога били у шетњи, чак и код деце с вишком килограма и без кондиције.

РОДИТЕЉИ, ЕВО У ЧЕМУ ГРЕШИТЕ: Савети нутрициониста КАКО да променимо лоше навике ГОЈАЗНЕ деце

Кретање је основ живота

Пружите свом детету прилику да се креће што је више могуће. Кретање је основ живота, оно поспешује дисање и повећава присуство кисеоника у мозгу, доводећи до побољшања можданих функција.

Такође, омогућите свом детету када год можете да хода босо. Ципелице ограничавају кретање и сензорне сигнале који се шаљу мозгу. У кући их држите босе што више, а када год је то могуће и напољу. И пустите децу да трче јер аеробна активност повећава интелигенцију.

Сарадња леве и десне мождане хемисфере

За правилно функционисње мозга, важно је да лева и десна хемисфера "сарађују". Када хемисфере функционишу уравнотежено, то подстиче увећање интелектуалних способности детета и позитивно утиче на имуни и дигестивни систем. Зато психолози подстичу родитеље да посматрају своје дете и покушају да открију колики је тај дисбаланс и у корист које хемисфере. На пример, деца која имају слабију леву хемисферу, имаће проблем с писањем и учењем језика, док се код оних са нешто слабијом десном страном може јавити неспретност, необично држање и мање развијене моторне вештине.

Како постићи равнотежу

Постоји неколико сасвим конкретних начина да помогнете детету да оствари што бољу равнотежу леве и десне хемисфере. Радећи ове једноставне вежбе, можете се чак и добро забавити!

Прелажење преко средње линије тела

Играјте игру с дететом у којој оно буквално мора "пређе преко средине свог тела". Добар пример би био марширање у месту, где приликом сваког подизања леве ноге, мора десном руком да удари лево колено, а приликом подизања десне ноге, левом руком да удари десно колено. Дакле, пребацивање руке с леве на десну страну тела, и обрнуто. Да буде забавније, пустите и неку музику!

Станица маште

Подстакните дете да се пребаци у свет маште. Нека измишља своје игре у том свету, нека импровизује и прича приче другачије и на свој начин. Нека те приче укључују и играчке којима се дете игра свакодневно. Конкретно ова вежба помоћи ће бољем раду десне хемисфере.

"Склекови" оловком

Знате како кад вам се неки предмет толико приближи, почнете да га видите дупло? Е па, узмите оловку и држите испред носа вашег детета, али довољно далеко да је не види дупло, али и довољно близу да баш мора да се фокусира на њу. Полако приближавајте оловку детету, а оно нека вам каже кад почне да је види дупло. Онда се зауставите и замолите га да се концентрише на оловку и покуша да види само једну. Када успе, приближите оловку још више, док поново не види двепа онда, полако, померите оловку уназад. Овај процес поновите три пута. Вежба ће ојачати очне мишиће и мозак.

Жонглирање

Ово је сјајна активност за постизање равнотеже. Зато што захтева истовремено добре моторне вештине и фокус на објекте који се померају и прелазе с једне на другу страну тела. Осим тога, забавно је и дете ће сигурно уживати.

Јога

Идите на час јоге са својим дететом. Јога се посебно фокусира на различите начине дисања и помаже доток кисеоника у мозак, што ће, опет, генерално побољшати мождане функције детета. Моћи ће боље да се концентрише и јасније да размишља. Осим тога, деца воле заједничке активности с родитељима и ово би могао бити начин да се још више зближите.

Лекарка опште праксе Тијана Миливојевић каже да физичка активност код деце има изузетно важну улогу, како због правилног физичког , тако и због психичког развоја, као и да стимулација моторичке активности у најранијем животном добу директно утиче на развој можданих структура.

- Деца која се баве спортом од малена  имају боље развијену кординацију покрета . Ластиш, "школице", кликери, прескакање козлића и остале данас "превазиђене" и заборављене игре управо имају за циљ развој моторике и кординације - истиче докторка.

Такође, наглашава и да бављење спортом утиче на правилан развој коштано-зглобног система, што је врло важно напоменути, обзиром да је учесталост  јављања тегоба везаних за овај систем (сколиоза, изражене лордозе, болови у кичми и зглобовима) последњих деценија у порасту, због седентарног начина живота.

- Деца која се баве спортом од детињства у мањем проценту оболевају од  хипертензије, дијабетеса и гојазности у каснијем животном добу.  С друге стране од малена се уче како да се понашању у колективу, да равноправно учествују у игри, да поштују ауторитете (тренера) , што је такође од великог значаја за психички развој особе. Битно је истаћи да би у раном детињству бављење спортом код деце требало да буде на аматерском нивоу, а да прелазак у професионални спорт треба да отпочне по завршеној 8. години, не раније, због развоја респираторног система (плућа). Без обзира да ли су у питању индивидуални или групни спортови или боравак у природи, њихов значај на развој организма је изузетан - закључује докторка Миливојевић.