Sve više MALOLETNICA želi da UGRADI SILIKONE! Evo šta kažu plastični hirurzi

Plastična hirurgija je u XXI veku postala sveprisutna pojava. Posle liposukcije, uvećavanje grudi jedna je od najčešćih estetskih operacija. Na nju se sve masovnije odlučuju mlade devojke nezadovoljne veličinom poprsja. Neke to čine zbog potpuno nerazvijenih grudi, što je prouzrokovano genetskim predispozicijama.

- U Srbiji je veliki šok kada maloletnice dolaze plastičnom hirurgu sa željom da im se uvećaju grudi, od čega ih roditelji odvraćaju i zabranjuju im. Međutim, ja sam u Americi brojnim devojčicama ugrađivao silikone. Pošto sam zaposlen i u Los Anđelesu, radio sam operacije i sa 15-godišnjakinjama koje su najčešće imale genetske mutacije usled kojih nisu imale razvijene dojke – objasnio je plastični hirurg dr Borko Đorđević.

Nedavno smo imali primer maloletne Anastasije Ražnatović koja je poželela da ulepša svoje poprsje, ali joj Ceca nije dozvolila, o čemu detaljnije OVDE.

Dr Đorđević je tokom svoje karijere zapazio da je kod takvih devojčica veća trauma to što nemaju grudi, nego samo podnošenje operacije. S druge strane, plastični hirurg dr Milan Jovanović ističe drugačije mišljenje.

- Kod maloletnica se implanti ne ugrađuju, ne iz zdravstvenih razloga već iz razloga što rast i razvoj dojke nije završen. Da li je reč o genetskoj mutaciji ili ne, baš zbog toga se čeka punolestvo, jer je sa 18 godina rast i razvoj dojke najčešće i finaliziran – objasnio je dr Jovanović i dodaje da američki implanti spadaju u najkvalitetnije, pa se situacija u našoj zemlji ne može porediti sa njima.

Silikonski implanti su posebno dizajnirane proteze, koje uglavnom imaju neravnu površinu i proizvode se u različitim veličinama. Iako je reč o složenim hemijskim supstancama, silikoni su retko kad alergogeni i u većini slučajeva ne izazivaju nikakvu reakciju tkiva. Oni se koriste u proizvodnji veštačkih srčanih zalistaka, pejs mejkera i dečjih cucli.

- Pogrešno je povezivati implantate sa sve učestalijom pojavom raka dojke. Istraživanja su pokazala da je procenat žena koje oboljevaju od te vrste karcinoma isti bez obzira na prisustvo silikona. Takođe, zabluda je da je ugradnjom silikona poremećena funkcija dojenja. Ona ostaje netaknuta, jer se implantati nalaze ispod mlečnih žlezda ili ispod grudnog mišića – objasnio je dr Jovanović svim budućim skeptičnim majkama.

Populacija od 18 do 35 godina najčešće zakuca na vrata plastičnog hirurga u želji da poboljša izgled svog dekoltea. U medicini su zabeleženi slučajevi starijih žena, koje su preživele rak dojki, a koje se posle mastektomije odlučuju za ugrađivanje implanata u želji da povrate svoju ženstvenost.

- Za ugradnju implanata ne postoji starosna granica i svaka žena može to da učini. Jedina kočnica može biti loše zdravstveno stanje pacijenta, poput hroničnih bolesti, dijabetesa, alergija na razne sastojke.. Vrlo je važno da mlađa populacija pre hiruške intervencije uradi ultrazvuk dojki – savetuje dr Jovanović.

Oporavak traje 3-4 dana, a nakon nedelju dana se vade kopče. Za to vreme, lekari savetuju da se ne nose brushlateri (a oni sa žicom se mogu nositi tek nakon mesec dana od intervencije), da se hrane umereno i dijetalno, bez teških fizičkih zamaranja. (OVDE detaljnije o primerima žena koje plastičnu hirurgiju vide kao spas)

- Ako je intervencija uspešno izvršena, posledice ne postoje. Međutim, od ranih komplikacija su bolovi i otoci i do šest meseci nakon intervencije, a kasnije se mogu, ali retko kad, pojaviti kasni serom, kapsularna kontraktura i limfogene velike ćelije – upozorio je dr Jovanović.

Neophodno je da se nakon tri meseca od intervencije dođe na prvu kontrolu, a druga redovna kontrola je posle šest meseci. Preporučuje se obavljanje ultrazvuka kako bi pacijenti pratili stanje implanata, jer nenadano može doći do deformisanja oblika i izgleda dojki.