SVEST O HRANI OD MALIH NOGU: Da li biste poslali vaše dete u ovakav vrtić?

U eri tehnologije deci nije nimalo lako da se povežu sa prirodom i steknu svest o tome odakle dolazi hrana koju jedu. Upravo to su pokušali da urade rimski dizajneri koji su napravili projekat koji vezuje urbano baštovanstvo i predškolsko obrazovanje povezuje u celinu.

Predškolske bašte deci omogućavaju da nauče kako da gaje svoju hranu sopstvenim rukama, kao i da se zbliže sa životinjama. Tako stiču važne životne veštine i razvijaju zdrave životne navike. Istovremeno, deca će se upoznati i sa blagodetima obnovljive energije, koja se koristi za napajanje vrtića.

ŠTA KADA DETE ODBIJA POVRĆE: Korisni saveti koji će pomoći da mališani zavole zdravu hranu

“Da bi deca uživala u prorodi stvorili smo jednu neobičnu školu, koja nema učionice već otvorene prostore za gajenje povrća i životinja i unutra i napolju. Tako se škola i priroda spajaju,” izjavio je Dolćeta, jedan od tvoraca projekta.

Pitali smo se kako bi ovakav vrtić prošao kod srpskih roditelja, odnosno dece i da li stručnjaci i roditelji smatraju da je dobar za zdravlje i napredak njihovih mališana.

“Mislim da je ideja dobra. Moji klinci još uvek nisu krenuli u školu. Ipak, po mom iskustvu, u školi neće dobiti dovoljno veština kojim mogu preživeti i snaći se u današnjem svetu. Ovakav vid obrazovanja i pristupa ima više kvaliteta. Prevashodno zato što ih učimo veštinama koje su zaista potrebne, približavamo ih prirodi, radu i radnim navikama. Gajenje povrća, voća i žitarica nije lak posao. Sva deca treba da znaju odakle stiže hrana koju jedu i da ona ne dolazi direktno iz supermarketa. Ja vidim budućnost ovakvog pristupa i mislim da je ideja ostvariva", rekao nam je roditelj Vita Rašić.

NE IGNORIŠITE OVE ZNAKE: Telo vam poručuje da morate da promenite ishranu!

“Ja mislim da je to fantastična stvar, kako za decu, tako i za svet. Treba imati samoodržive zajednice koliko toliko. Deca će i pre pojesti kad vide kako raste, odakle je došlo, kako se pripremilo za obrok. Zabavno, edukativno, rekreativno, stvara radne navike i tako dalje”, rekla je Andrea Vlašić, doktorant psihologije i klinički hipnoterapeut.

Deca ne treba da provode suviše vremena uz laptop i tablet

U savremenom društvu deca su premalo okrenuta sticanju važnih životnih veština koje pridonose kognitivnom, motoričkom, emotivnom, socijalnom i svakom drugom obliku razvoja. Velik broj sati nedeljno deca provode uz laptope, mobilne telefone i tablete, gubeći na taj način dragoceno vreme koje bi mogli iskoristiti za sticanje važnih veština.

"Prve godine su najvažnije jer je tada razvoj mozga najbrži i mozak je u to vreme najplastičniji. Ako to vreme ne iskoristimo za razvoj grube i fine motorike, vrlo teško ćemo to nadoknaditi u godinama koje slede. Iako se rađamo sa određenim temperamentom, rana iskustva i učenje takođe utiču na našu ličnost. Stoga je jako važno stvarati deci radne navike od samog početka, učiti ih da se na dobar način odnose prema svom okolišu, prema hrani, zemlji, prema životinjama i ljudima oko sebe", objasnila nam je dr Vlašić i dodala: "Ideja o poljoprivrednom vrtiću je, prema mom mišljenju, izuzetno dobra. Deca će, u skladu sa svojom dobi, učiti i raditi, rekreirati se kroz rad, boraviti u zdravom okolišu bez štetnih zračenja, te što je jako važno - stvoriti pozitivan odnos prema hrani. Deca koja znaju i vide kako hrana nastaje iz semena ili sadnice, kako raste, kako se bere, kao i kako se priprema za jelo, radije jedu tu istu hranu. Rad sa zemljom i biljkama razvija finu i grubu motoriku. Deca stiču radne navike, uče voditi brigu o živim bićima - biljkama i životinjama."

Koje su prepreke ovakvih ustanova? Zašto roditelji ne bi hteli da deca jedu organsku hranu koju su sami proizveli?!

Ideja o ovakvoj odgojnoj ustanovi je sasvim sigurno ostvariva, a za decu bi bila korisna i sigurno dobro prihvaćena, misli dr Vlašić, ali smatra da to nije samo stvar dobre ili loše ideje, već tu igraju i drugi faktori ulogu - cena takvog smeštaja, odgajatelji koji rade s decom i sl. Zašto roditelji ne bi hteli da deca jedu organsku hranu koju su sami proizveli?! No, pitanje je na koji način bi se realizovao preostali deo odgoja i čuvanja dece u takvoj ustanovi. Deca sasvim sigurno ne bi trebalo cele dane provoditi radeći poljoprivredne poslove, nauštrb ostalih aktivnosti. Verujem da su idejni začetnici poljoprivrednog vrtića mislili i na to.

S obzirom da današnji vrtići nemaju ovakvih projekata, osim par izuzetaka, pitanje je kada će se stvari u Srbiji promeniti i u tom smeru.

ZDRAVO, ZDRAVLJE! Pokreni se, produži život

Sa željom da se nezdrave navike iskorene, portal SrbijaDanas.com pokrenuo je kampanju ''ZDRAVO, ZDRAVLJE! Pokreni se, produži život'', koja će trajati šest meseci i kroz različite sadržaje u vezi sa zdravim navikama, sportom i ishranom imati jedan cilj – da u Srbiji rastu zdrava deca.

Kroz istraživanja i teme koje se iz različitih uglova bave zdravljem predstavljaćemo načine da dete ostane zdravo, kako da se pravilno hrani i načine da se fizički aktivira i zavoli sport.

Naša misija će biti da promenimo poraznu statistiku i sprečimo razvijanje temelja za nastanak teških bolesti koje loša ishrana i fizička neaktivnost uzrokuju, ali i da ukažemo na povoljan uticaj dobrih navika na mentalno zdravlje.