TAŠTA SA RAKOM ZAVRŠILA NA ULICI: Pročitajte priču o bračnom paru i procenite da li su pravilno postupili
Njenoj ćerki nije bilo lako da donese ovu odluku.
Porodica koja je iz najboljih namera preuzela brigu o bolesnoj ženi, završila je u paklu. Teror je trajao sve dok muž nesrećne žene nije uradio nešto, što može delovati nezamislivo, svojoj tašti.
- Moju suprugu je zlostavljala njena majka. To su strašne priče. Izbacila ju je iz kuće na sneg kada je imala 10 godina zato što je promenila majicu, pokušala je da je izbode makazama jer joj je odgovorila i još mnogo ružnih stvari se tu dešavalo - pričao je zet.
- Moja žena je volela svoju majku i želela je da bude deo njenog života. Održavali smo odnos sa njom. Dešavalo se da dolazi svaki dan, a onda bi se zbog neke sitnice naljutila i ne bi dolazila po godinu dana. Naučili smo da živimo sa tim.
Pošto joj je bila jedina ćerka, smatrala je svojom obavezom da brine o njoj. Nakon što je operisana, majka je došla da živi kod svoje ćerke i zeta. Počela je da prima hemoterapiju i tada je sve počelo da se raspada.
- Moja žena je sa svojom majkom odlazila na preglede, čistila za njom, menjala joj kateter, kuvala... i to sve pored posla koji je radila i fakulteta. Meni nije bilo dozvoljeno da joj na bilo koji način pomognem, jer sam muško i to je bio posao njene ćerke. Moja žena je morala da izlazi sa predavanja ili posla da bi njoj spremila sendvič, jer ona nije htela da uzme išta iz mojih ruku - pričao je zet bolesne tašte.
"Najstarije dete liči na mene, belac je i plav, srednje dete liči na moju ženu, koja je azijatkinja, a najmlađe dete liči na oca moja supruge koji živi u drugoj zemlji. Shodno tome kako izgledaju, moja tašta se tako prema njima i ponašala. Najstarije je ignorisala, srednje je maltretirala, a najmlađe nije ispuštala iz ruku. Dete ju je počelo zvati mama, što njoj nije smetalo.
Moja najbolja prijateljica je žensko, odrasli smo zajedno i bukvalno mi je kao sestra. Moja tašta je razvila teoriju kako zajedno kujemo planove kako da ubijemo moju ženu i decu, kako bismo bili zajedno. Iako moja žena nije luda, njena majka je veliki manipulator. Moglo je da dođe do razvoda braka i do prekida dugogodišnjeg prijateljstva.
Zašto nisam ništa preduzeo? Želeo sam, stvarno, ali sam znao da bi to moju ženu jako povredilo, tako da sam ćutao. Pružao sam joj podršku iza zatvorenih vrata. Činio sam sve što sam mogao.
Moja tašta je vikala na moje najstarije dete, bez razloga. Moje srednje dete je plakalo. Moja supruga je pokušala da je odvuče u kupatilo kako bi joj promenila kateter. Moja tašta ju je udarila i onda nastavila vratima od WC-a da joj udara glavu, a onda se vratila u svoju sobu.
Žena me je zamolila da uradim nešto, pa sam odlučio da kažem tašti da više nije dobrodošla u naš dom.
- Izbacujete na ulicu ženu koja ima rak - u šoku je odgovorila tašta, ali on joj je obećao medicinsku sestru i dobre uslove u staračkom domu.
Spakovao je taštu i odvezao u dom, dok je njegova supruga plakala u drugoj sobi i osećala olakšanje što više neće morati da trpi tu muku.
- Hvata ti. Celog života čekam da se neko zauzme za mene - rekla je svom suprugu.
Od tada njenu majku više nikada nisu videli.
