Уз помоћ БАКТЕРИЈА путеви би ускоро могли сами да пуне РУПЕ!

Као што смо видели да нови мобилни телефони долазе са пластиком која може сама да поправи сићушне огреботине, научници користе сличан рецепт да направе материјале који би нас решили великог проблема рупа на путевима. Један од начина је додавање челичних влакана у асфалт, што може да закрпи мале рупе уз топлоту. Но ради се и на посебној бактерији у бетону која би могла да затвара пукотине чим се отворе. Све би ово могло да учини путеве пуно сигурнијима за вожњу.

Спречите ЛОПОВЕ да вам украду АУТО помоћу СТАРОГ МОБИЛНОГ ТЕЛЕФОНА: 12 генијалних ТРИКОВА!

Ерик Шланген са Универзитета Делфт у Холандији ради на асфалту са челичним влакнима, који би се поправљао проласком машине са електромагнетском индукцијом. То би, помоћу загревања затворило пукотине, а овакав начин поправке саобраћајница не би тражио затварање саобраћаја и крпљење. Шланген своју метод тестира на 12 различитих путева, а најстарији је отворен 2010. године. Међутим, каже да ће проћи још неколико година пре него што се види разлика јер и обичан асфалт је добар барем 7 до 10 година. Иако је тај асфалт 25 посто скупљи, цесте би биле двоструко трајније, што би Холанђанима уштедело 90 милиона евра годишње. Под условом да сви путеви имају овај материјал. Друга предност челичних влакана је и та што такав пут постаје проводник па би могао да се користити за пуњење електричних аутомобила, што планирају да тестирају.

Други чест материјал у саобраћају је бетон, који лако пуца, због чега се додају челичне шипке како би бетон постао пуно јачи. Међутим, код пуцања бетона, вода или со из хемикалија против залеђавања улазе у пукотине и узрокују корозију гвожђа што оштећује целе бетонске конструкције попут мостова. Један од начина борбе против тога је додавање бактерија које нису штетне за људе, а производе калцијум карбонат те на тај начин могу да попуне пукотине како се јављају. Шланген појашњава да бактерије у природи могу да живе више од 200 година, због чега је његов тим развио технику којом би их убацили у бетон где би надживеле животни век конструкција. 

Међутим тестирање тог материјала је теже јер ако не ради, резултат може да буде права катастрофа. У САД-у и Европи регулативе су посебно строге, али интересовање показују земље попут Кине, piše Daily Mail.