Цена струје у Србији НАЈНИЖА у ЕУ и у региону

Иако је добро позната чињеница да се у Србији троши скоро пет пута више електричне енергије по јединици БДП-а од европског просека, и да је због енергетске стабилности земље потребно да будемо енергетски ефикаснији, поставља се питање како допрети до људи да то и учине, с обзиром на то да плаћају најјефтинију струју у Европи.

Инвестиције у обновљиве изворе енергије: ОВО је дугорочни план Србије за ПРОИЗВОДЊУ СТРУЈЕ

УБРЗАНИ РАЗВОЈ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ У СРБИЈИ: Ниче трећи ветропарк "Алибунар"

Када нека роба није скупа, она се готово по правилу више купује. У овом случају, електрична енергија је та роба. Примања становника Европске уније вишеструко су већа од српског просека, али електрична енергија у Србији јефтинија је и од земаља које имају још нижу просечну плату. То је показатељ колико је заправо цена струје у Србији испод тржишне, што угрожава енергетску стабилност на дуже стазе, јер смањује конкурентност електроенергетских компанија на отвореном тржишту. Тако европски конкуренти "Електропривреде Србије" имају много више новца на располагању за инвестиције и развој. Цена струје у Србији, и после последњег поскупљења 2016. године од 3,8 одсто, није тржишна, односно није таква да би омогућила ЕПС да несметано одржава своја производна и друга постројења. У томе су сагласни и Међународни монетарни фонд и Светска банка, као и домаћи стручњаци.

Домаћинства у Србији трошила су у просеку 385 киловат-сати електричне енергије месечно у периоду јануар-мај 2017. године, што кошта 2.562 динара без урачунатих накнада и пореза. Просечан месечни рачун домаћинстава за електричну енергију у Србији износи 3.501 динар, када се урачунају накнада за обновљиве изворе енергије, акциза и ПДВ.

Примера ради, велики број домаћинстава у Србији отприлике сличну суму издваја месечно за трошкове кабловске телевизије и интернета, за мобилну телефонију и више.

Тако је цена електричне енергије у европским земљама и вишеструко виша од цене у Србији. Док код нас она износи 6,54 евроценти по киловат-часу, Хрвати је плаћају више од 13 евроценти, Французи и Грци преко 16, Ирци 23, Данци и Немци преко 30 евроценти за киловат-сат.

И упркос томе, снабдевање електричном енергијом у Србији није угрожено и "Електропривреда Србије" успева да обезбеди квалитетну и сталну производњу и испоруку купцима, а постоји и не тако мали простор за смањење те велике потрошње без икаквих одрицања, уз примену принципа енергетске ефикасности.

Рационална потрошња примарна је тема у енергетском свету чак и развијеним земљама које већ много мање троше него у Србији. Енергетска ефикасност постала је подразумевајући принцип живота који примењују све генерације, док се деца у школама уче томе у раним разредима, пре свега као о једном од начина на који се чува животна средина.

Резултати истраживања показали: Грађани Србије желе да ШТЕДЕ струју

Недавно објављено истраживање агенције Нинамедија на узорку од 2.000 испитаника показало је да тек сваки други испитаник у Србији разуме да је струја ограничен ресурс на планети и да је и због тога важно живети са енергетском ефикасношћу. Такође, ни новчане уштеде ту нису занемарљиве. Променом одређених навика и минималним улагањима, могуће је умањити износ рачуна за струју и до 20 одсто.