Новчаница с ликом Тита имала је идиотску грешку (ФОТО)

До тада дуго ишчекивана новчаница изазвала је праву буру у јавности, а она траје и данас - не због њене вредности, већ грешке коју на почетку нико није приметио. Уз лик Тита уписана је и година његовог рођења те смрти. Уместо 1892- 1980, на новчаници је писало 1892-1930.

Југославенски динар била је валута која се почела користити у Краљевини СХС од 1920., а потом се користила у Краљевини Југославији, социјалистичкој Југославији, па у Савезној републици Југославији. Имена државе су се мењала, али не и динар, који је стекао култни статус те је "југославенски" престао бити кад га је Србија заменила српским динаром, а Црна Гора еуром - годинама након што се некадашња Југославија распала.

Почетком осамдесетих донесена је одлука да се постојећа серија новца замени новом, модернијом. У новој серији, свака поједина новчаница је требала представљати једну од југославенских република, на лицу би имала једну историјску личност из те републике, а на наличју мотив из те републике. Најмања новчаница од 10 динара представљала би најмању републику, Црну Гору, а највећа постојећа од 1000 динара највећу републику, Србију, а увела би се и нова новчаница од 5000 динара која би представљала Југославију. Прво је требала бити издата највећа новчаница, а затим би се поступно замењивале новчанице мањих апоена.

Године 1985. излази нова серија новчаница, која је започета увођењем новчанице од 5000 динара с ликом преминулог југославенског председника Јосипа Броза Тита.

Та је, до тада највећа издата и дуго ишчекивана новчаница изазвала је праву буру у јавности, а она траје и данас - не због њене вредности, већ грешке коју на почетку нико није приметио. Наиме, уз лик Тита уписана је и година његовог рођења те смрти. Уместо 1892- 1980, на новчаници је писало 1892-1930 - па је према њој Тито умро 50 година раније!

Оно што је занимљиво, да чак нити након уочавања грешке, та новчаница није повучена из оптицаја, јер је генерални директор тадашњег Завода за израду новчаница рекао како је од 14 милиона хиљада новчаница, њих само 4 посто с грешком. То значи како је грешку на себи носило око 560 хиљада новчаница, а према међународним прописима држава која пусти више од једног промила новчаница с видљивом грешком, треба повући читав новца из серије из оптицаја.

 Друга новчаница требала је бити у апоену од 1000 динара, с датумом издавања 1986., представљати СР Србију и на лицу имати портрет Вука Стефановића Караџића. Све матрице су биле готове и новчаница је била спремна за пуштање, али никада није пуштена у оптицај.

С обзиром на хиперинфлацију, појавила се потреба за новчаницама све већих апоена, а не све мањих.