За боловање у Србији због короне исплаћује се 65 одсто плате, а може и цела: Ко доноси одлуку?
У Унији послодаваца Србије је речено да исплата пуне зараде током боловања због корона вируса није званично обавезујућа
Због пандемије корона вируса, много тога се променило у начину живота и рада. До промена је дошло и кад су у питању боловања. Наиме, оболелима од корона вируса током одсуства с посла се по закону исплаћује 65 одсто зараде, али послодавци имају могућност да донесу и одлуку да се исплати цела.
"ЦРНИ ПЕТАК" ПРЕД ВРАТИМА: Ево шта је све на попусту - продавци апелују на муштерије да не стварају гужву!
НИКАД ГОРА ПРОДАЈА КОЛА: Више нико не купује нове ауте?
У АВИОН САМО ВАКЦИНИСАНИ! Светска авио-компанија шокирала своје клијенте
Разлог за то је препорука Владе Србије с почетка априла која омогућава послодавцима да промене одговарајућа акта. На основу тога би запосленима који привремено одсуствују с посла због потврђеног корона вируса, мера изолације или самоизолације, зарада била исплаћивана у целости, али одлуку о висини плате, ипак, доноси послодавац.
У Унији послодаваца Србије је речено да исплата пуне зараде током боловања због корона вируса није званично обавезујућа, али да је тачно да послодавци имају ту могућност.
Иначе, Закон о раду предвиђа обавезу послодавца да за време привремене спречености за рад у првих 30 дана одсуства запосленом исплати најмање 65 одсто просечне зараде. Просек се рачуна у претходних 12 месеци, уз могућност да се колективним уговором или правилником о раду и уговором о раду то право утврди у већем износу.
Влада Србије је препоруком послодавцима, која је још увек на снази, обухватила и боловање које је наступило као последица непосредног излагања ризику по основу обављања послова и радних задатака, службених дужности и контакта с лицима којима је потврђена корона, наложена мера изолације или самоизолације. У закључку Владе Србије се указује на то да се "одсуство с посла доказује решењем надлежног органа (санитарног инспектора, органа надлежног за контролу прелажења државне границе, царинског органа, изводом из евиденције Министарства унутрашњих послова...) или извештајем лекара о привременој спречености за рад - дознаком, у складу са законом".
Из Министарства рада раније су рекли да тај закључак није временски ограничен на период ванредног стања. Како су објаснили, нема сметњи да послодавци, својим колективним уговором, правилником о раду или уговором о раду, уреде накнаду зараде за случај одсуства с рада због привремене спречености за рад већу од накнаде уређене Законом о раду и Законом о здравственом осигурању.
Почасни председник УПС-а Небојша Атанацковић казао је да исплата пуне зараде услед боловања због короне није обавезујућа, већ да је то могућност. Објаснио је да све, ипак, зависи од случаја, имајући у виду различиту пословну културу у компанијама.
Он је навео да је раније било доста злоупотреба коришћења боловања, те да су зато послодавци били опрезни. Атанацковић каже да сада има примера да послодавци радницима исплаћују целу плату и када су на боловању, не само због корона вируса већ и кад су у питању други здравствени проблеми.
