Да ли треба увести српски језик као обавезан предмет на факултете?

У последње време доста се прича о увођењу српског језика као обавезног предмета на факултете у Србији. Оно што највише забрињава интелектуалну елиту у Србији јесте лоше знање српског језика међу ђацима у сређим школама, али и међу свршеним академцима, који не могу да се похвале добрим познавањем матерњег језика. Због тога је Одбор за стандардизацију српског језика недавно упутио предлог Конферецнији универзитета Србије (КОНУС) да се на факултете уведе српски језик као обавезан предмет. 

Већина присталица увођења српског језика на факултете сматра да је у Србији видљива ниска језичка култура , чак и код факултетских образованих грађана. Многи сматрају да је такво стање логично с обзиром на мали број часова у основим и средњим школама, као и на чињеницу да се српску језик не изучава на универзитету. Одбор за стандардизацију српског језика је предложио да учење српског језика на универзитетима траје најмање годину дана, а да би програме примерене профилу факултета урадили представници факултета са стручњацима са катедри за српски језик. 

Занимљиво је споменути да  је Департман за новинарство на Филозофском факултету у Нишу, један је од ретких нелигнвистичких факултета на ком се српски језик изучава као обавезни предмет. Тамо се српски језик изучава у два предмета - Савремени српски језик и Српски језик и правопис, док студенти четврте године имају могућност да, у оквиру изборних предмета, похађају и Дикцију.

Поред позитивних реакција, постоје и критике на предлог Одбора за стандардизацију српског језика, према којима иза поменутог предлога може да стоји “чисти интерес” јер ће након евентуалног увођења српског језика као обавезног предмета на факултетима, порасти потреба за књигама и уџбеницима. 

Чињеница је да друштво данас намеће људима које стране језике треба да уче, и то наравно оне који су “најпрофитабилнији”, такође, младима се уверавају да је незнање енглеског језика нешто што је “срамота” јер живимо у 21. веку. С друге стране, матерњи српски језик се неоправдано занемарује и ставља на маргине, а на непознавање падежа и основа правописа, не гледа се као на нешта што треба да забрине, а у основи би требало.