КАКО СЕ СРБИ ХРАНЕ НА ПОСЛУ: Да ли носе САРМУ или купују САЛАТИЦЕ?
Чак 70 одсто запослених нема никакву исхрану организовану од стране послодавца током радног времена.
Готово 80 одсто запослених у Србији заинтересовано је да им послодавац понуди уравнотежен, здрав и квалитетан оброк током радног времена у компанијским ресторанима, доставом хране или давањем ваучера који се могу заменити за оброке у ресторанима или супермаркетима, резултати су истраживања које је урађено на узорку од 405 запослених са подручја читаве територије Србије.
"Очигледан је интерес запослених за увођењем исхране у току радног времена, базиран на идеји о квалитетној и здравој исхрани као предуслову здравља и радне ефикасности и на финансијским користима за запосленог овог модела корпоративне подршке", каже се у истраживању.
Према истраживању, 95,8 одсто запослених у Србији (без обзира на власничку структуру или претежну делатност својих компанија) једе у току радног времена, а њих око трећина доноси од куће припремљену храну на посао што указује на однос према квалитетној исхрани али и на битан аспект штедње на овај начин.
НОВИ ЗАКОН: ПАПРЕНЕ казне за ШЕФОВЕ који контактирају раднике ВАН РАДНОГ ВРЕМЕНА
Чак 70 одсто запослених нема никакву исхрану организовану од стране послодавца током радног времена. Одсуство организованог решења за оброк у току радног времена је већи проблем у малим и средњим предузећима, јер највеће компаније (у оба сектора: приватном и јавном) чешће имају решење за организовани облик исхране запослених.
Ситуација у Србији се по овом питању веома разликује од прилика у земљама чланицама ЕУ.
СТРАШНА ИСПОВЕСТ БИВШЕГ УТЕРИВАЧА ДУГОВА: Наређивали су нам да морамо да газимо по ДУЖНИЦИМА!
Искуства земаља Европске уније које примењују ваучере за оброк запослених, показују да су позитивни ефекти овог програма подизање нивоа продуктивности запослених, повећање куповне моћи радно способног становништва и пораст јавних прихода.
Дневни максимални износ који послодавац може без плаћања пореза да потроши на исхрану запосленог у току рада креће се од €3.33 у Румунији до €11.95 у Пољској.
- Србија би требало да се усклади са праксом европских земаља и реши питање оброка запослених, а да би се то постигло, социјални партнери, представници послодаваца, синдиката и власт би морали да раде заједно на прилагођавању законског оквира. изјавио је Дејан Радосављевић - директор истраживања у Ипсосу.
