У региону се отимају за српске СЕЗОНСКЕ РАДНИКЕ, расту дневнице у Србији! Колико наши могу да зараде?
У Хрватској, Словенији, Немачкој и Словачкој отимају се за наше сезонске раднике, а захваљујући томе порасле су и дневнице у Србији.
Јелена Јевтовић из Удружења послодаваца Србије истиче да су тренутно најпотребнији берачи малина, али да се сезонци највише жале на услове рада и мале дневнице.
Јелена Јевтовић је навела да се у већини случајева сезонски радници жале да им не одговарају услови рада, да су напорни послови у пољопривреди, као и да су мале дневнице.
Јелена Јевтовић је, гостујући у Јутарњем програму, навела да се у већини случајева сезонски радници жале да им не одговарају услови рада, да су напорни послови у пољопривреди, као и да су мале дневнице.
"Трудићемо се да по Рађевини правимо путеве" Вучић након посете Крупњу најавио БИТНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ
И у Србији можете уплатити НАЈСКУПЉА ПУТОВАЊА: Пут око света траје 100 дана, а цена ИЗНЕНАЂЕЊЕ?
НЕЗАДРЖИВИ РАСТ ЦЕНЕ НАФТЕ Неизвесност на СВЕТСКОМ ТРЖИШТУ пумпа цене
- Као неки разлози се наводи то да им је превише напорно за тај новац - додаје Јевтовићева.
Према неким незваничним истраживањима, како каже Јевтовићева, људи истичу да им климатски услови не одговарају, да немају паузе када је реч о пољопривредним пословима.
Навела је да је тренутно највећа потражња за људима који би требало да беру малине, јер сада креће сезона малина и то је највећи проблем послодавцима у Западној Србији.
Поред малина, радници се траже и за друге послове у пољопривреди, јер како које воће и поврће пристиже тако се траже радници, објаснила је Јевтовићева.
Указала је и да је недавно је донет и Закон о поједностављеном радном ангажовању сезонских послова у пољопривреди.
- Ови други послови који се код нас често називају сезонским пословима - грађевинарство и угоститељство нису законом регулисани и закон се искључиво односи на запослене сезонске раднике у пољопривреди - додала је Јевтовићева.
Конобари и кувари највише одлазе у Хрватску
Наши људи највише иду у Хрватску. Према неким статистикама, око 70.000 упражњених радних места има на приморју.
- Плате су између 500 и 2.000 евра у зависности од тога шта раде. Конобари од 600 до 800, кувари зараде до 2.000, спасиоци тј. чувари плажа око 600 евра. У 99,9 одсто случајева обезбеђен је смештај и исхрана и ради се између 12 и 14 сати. Очигледно да су људи који одлазе тамо направили неку калкулацију да им је то исплативо - нагласила је Јевтовићева.
Објаснила је да неко у иностранство може да оде у сопственом аранжману, нпр. преко огласа у новинама, и у већини случајева се инциденти дешавају таквим људима који у сопственој режији одлазе код непроверених послодаваца.
Истиче да постоје лиценциране агенције које се тиме баве и на сајту Министарства се налази њихов списак.
- Једино како могу да се заштите јесте да оду преко тих проверених посредника - навела је Јевтовићева.
Нагласила је да послови којима се наши радници баве у иностранству углавном нису сезонског карактера, то су углавном занатска занимања - возачи, аутомеханичари, вариоци, возачи камиона, кувари, магационери.
Истиче да су то нека занимања која и нама недостају.
- Ја се надам да ће систем дуалног обазовања довести до тога да ће се људи вратити неким занимањима која су дефицитарна - рекла је Јевтовићева.
Олакшава ли апликација пријаву радника?
Уведена је и апликација којом би требало да буде поједностављено пријављивање сезонских радника, а Јевтовићева сматра да тиме процедура није много поједностављена, јесте електронски начин, али да већина људи у руралним подручјима нема сигнал за мобилини телефон, а ни приступ интеренту.
- Ако сезонски радник ради у преподневној смени он мора да буде пријављен до десет ујутру, ако ради у поподневној смени до два или три. Уколико немате приступ интернету то је немогућа мисија- рекла је Јевтовићева.
СЈАЈНЕ ВЕСТИ ЗА РАЗВОЈ УЖИЦА: Издваја се 27 милиона динара за пољопривреду
Брза помоћ грађанима насеља Ђераћ: Имаћете боље путеве за месец дана, све мостове саниране, све поправљено
ЖИВОТА ИМА И ПОСЛЕ БАНКРОТА: Стиже решење за грађане у ДЕБЕЛИМ ДУГОВИМА!
Додала је да је предлог био да се тиме баве људи у месним канцеларима, али ти људи који раде у месним канцеларијама имају и своја имања.
Према њеном мишљењу, тај систем је могао да буде мало флексибилнији. Међутим, тај систем је и добар за раднике, јер им гарантује осигурање у случају повреде на раду и пензијски стаж.
Напоменула је да је важно знати и да се људима који су промаоци социјалне помоћи та помоћ се не укида уколико су ангажовани на сезонским пословима.
