Ово су најтраженија занимања у Србији, а од ових послова нема "леба"
Изволите
Од почетка године до краја прошлог месеца, преко Националне службе за запошљавање посао је пронашло 206.776 радника.
Вишемилионски уговорени послови и натпросечна плата: Срби раде при војсци, али не на "линији фронта"
Током септембра међу радницима са нижом стручном spremmom послодавци су тражили пакере, курире, шиваче текстила, продавце, заштитара имовине-портире, браваре, магационере, кројаче и конфекционаре, пекаре, возаче друмских возила, тесаре, столаре.
Такође и електромонтере инсталација и машина, куваре, електротехничаре електромеханике, медицинске сестре, економске и административне техничаре, економисте за финансије, рачуноводство и банкарство, васпитаче предшколске деце.
Посла је било за дипломиране машинске инжењере, дипломиране економисте за општу економију, банкарство и финансије, дипломиране правнике, докторе медицине, професоре разредне наставе, дипломираних/мастер професора енглеског језика и књижевности, професора математике, дипломирани/мастер професора немачког језика и књижевности.
Најлакше, односно најбрже до посла долазе високообразовани профили и то дипломирани инжењери информационалних технологија, дипломирани инжењери електротехнике и рачунарства, дипломирани инжењери електронике, машинства и грађевине са одговарајућим лиценцама, професори математике, физике, наставници/професори страних језика. Такође и лекари са одговарајућим специјализацијама – анестезиолози, кардиолози, педијатри, офталмолози, гинеколози… Највеће шансе да се запосле, како кажу у Националној служби за запошљавање имају и дипломирани фармацеути, биохемичари, стручњаци за финансије – рачуновође.
Када је реч о профилима нижег нивоа образовања, најлакше до посла долазе оператери на ЦНС машинама, заваривачи, аутотроничари/мехатроичари, књиговође, рачуновође, занимања у области неге старих и здравствене неговатељице, медицинске сестре, кувари, електортехничари: електронике, рачунара, рачунарских мрежа и телекомуникација. Посла има и за техничаре – мехатронике, биотехнологије, компјутерско управљање, као и за раднике на обезбеђењу – техничари обезбеђења, тесари, зидари, армирачи, месари.
И док за нека занимања итекако има интересовања и посла, друга су у хроничном „вишку“. Најтеже долазе до посла профили у којима остоји далеко већи број особа на евиденцији НСЗ, него што је број регистровних слободних радних места. Пет су области: текстил и кожарство, машинство и обрада метала, пољпривреда, производња и прерада хране, шумарство и обрада дрвета, као и економија, право, администрација.
Вишак на тржитшу радне снаге су следећа занимања: помоћник прелца, прелац, кројач текстила, ткач, обрађивач коже и крзна, затим сервисни машински техничар, металостругар, руковалац пољопривредних машина, аутолимар, аутомеханичар, воћарско-виноградарски техничар, пољопривредни техничар за производњу биља. Ту су и техничар дрвопрерађивачке технологије, прераде дрвета у стругари, озелењавања насеља и уређење предела, техничар узгоја шума. Посла нема ни за помоћне дактилографе, дактилографе, управне тетничаре, биротехничаре, правне техничаре, ни правнике шестог степена стручне спремне.
– Остала суфицитарна занимања су и помоћни женски фризер, израђивач хемијских производа, хемијско-технолошки техничар, аутоелектричар, техничар високоградње и нискоградње, архитектонски техничар, инокоресподент, културолошки техничар, матурант гимназије, наставник разредне наставе шетог степена стручне спреме.
