У Србији вапе за радницима ових 10 занимања, послодавци их траже и на друштвеним мрежама
Корона је ове године у великој мери утицала и на тржиште рада
Власници компанија у Србији и њихови менаџери ове године трагали су за добрим кадром, а тај посао више им, кажу, није исти. Млади данас желе нешто друго од фирме осим новца. Корона је утицала на све, а они којима је донела неочекиван приход спремни су дају тринаесту плату.
ПОСЛЕДЊИ РОК ЗА ПЕНЗИОНИСАЊЕ У ОВОЈ ГОДИНИ? Ако закасните ЈЕДАН ДАН, важиће нова правила!
МИЛИЈАРДЕР ИЗ БЛАТА: Од бескућника до гиганта, животна прича младог Јапанца, ОСТАВИЋЕ ВАС БЕЗ ТЕКСТА
ИДЕЈЕ ДА ПОСАО НЕ СТАНЕ НИСУ ПРЕСУШИЛЕ! Део предузетника пронашао начин да превари систем у Србији
У Србији је, привидно бар, заустављен одлив мозгова усред короне, што је наметнуло питање да ли нам је дата друга шанса и како данас послодавци да нађу и задрже добре кадрове? С друге стране, генерације које стаставају имају своје виђење посла и начина рада у компанији, па је потребно прилагођавање целог друштва.
Радници у Србији данас постају они којима новац није на првом месту, већ то како ће се осећати у компанији, и да ли су сагласни са њеном политиком. То је разлог зашто остају или одлазе, а ако се враћају, показало се да су их на то натерале породичне околности. Док с оптимизмом чекају 2021. годину, бољка свих је иста - и даље недостаје радна снага.
Корона је наравно, утицала и на тржиште рада, а како је то међу послодавцима, власницима највећих и најуспешнијих компанија, који који запошљавају више од 70.000 људи у нашој земљи, говори за Телеграф Бизнис, Јелена Булатовић, извршна директорка Српске Ацосијације менаџера (САМ).
У којим областима највише недостаје радника, који кадрови су најпотребнији?
- Највише недостаје у занимањима у домену ИТ-ја, посебно за дата аналитичаре, дата сциентисте, али и за позиције ширег сектра информационих технологија, према нашем истраживању. Затим недостаје продаваца, комерцијалиста, као и возача, комерцијалиста, магационера, возача виљушкара као и различитих занимања у пољопривреди и грађивинарству, уз напомену да је истраживање рађено међу компанијама из приватног сектора.
Како се ви као послодавци сналазите да дођете до доброг кадра?
- На недавно одржаном Форуму менаџера смо чули од послодаваца да се на све начине труде да дођу до добрих кадрова и да им се приближе, а то значи да морају доћи тамо где су млади. Млади јесу на друштвеним мрежама, и послодавци на њима све чешће постављају огласе за праксе и за послове. Наравно, за налажање добрих кадрова, компаније и користе препоруке својих кадрова, оглашавање на порталима за запошљавање, постављају огласе и на својим Linkedin профилима и сајтовима.
Шта онда млади да раде?
- Препорука за младе, с друге стране је да истражују и прате све ове канале и да покажу проактивност ка жељеним компанијама и послодавцима.
Како радници најлакше да дођу до вас?
- Велике компаније најчешће преко својих сајтова често имају конкурсе као и отворене позиве да млади пошаљу своје биографије (ЦВ). Такође, предлажемо да млади прате Linkedin странице компанија за које су заинтересован јер се и ту оглашавају послови. Оно што бих посебно истакла је да многе компаније сарађују са факултетима и на њима већ оглашавају позиције, а постоје програми као што је рецимо програм Млади лидери који запошљава исључиво младе одмах после факултета, без радног искуства, што је врло стимулативно за тек свршене студенте различитих факултета.
Шта вам је најважније код кандидата и будућих колега? Да ли мора бити образовање, искуство на сличном послу или нешто треће?
- Због специфичног послова које рад у удружењу носи, врло ми је битно пре свега каква је неко особа, па онда искуство на сличним послова. То је из разлога јер се вештине и искуство могу научити и стећи, али се карактер, однос према послу, опхођење и личне вредности тешко мењају.
Врло је важно да је особа спремна да се стално унапређује, да добро функционише тиму и да је спремна да се носи са изазовима. Изузетно ценим младе особе које већ имају и многе техничке вештине (рад на компјутеру, добро познавање енглеског језика, пристојне комуникационе вештине, сналажење у различитим софтверским окружењима...) и које су већ учествовале у неким пројектима, макар волонтерски на факултетима јер то олакшава брже интегрисање у тим.
Ипак, пре свега ценим ведар дух, креативност, радни елан, спремност за иновирањем.....
Мислим да су млади у Србији, посебне ови из З генерације, доносе једну свежину која доприноси успешности сваког колектива.
Суочавамо се са озбиљним одливом мозгова у Србији, генерације које долазе захтевају другачије опхођење, о чему се тачно ради?
- Компаније све више акценат стављају на праксе, каријерне програме, иновативне пројекте. Потребно је да млади виде да желите да улажете у њих. Тако се ствара лојалност, тако се јача повезаност са компањима, али и даје прави пример да је рад на цени и да они који желе, могу да остваре све кроз залагање и труд. Само је битно да им неко да ту прву шансу. Ту менаџери имају важну улогу.
Ипак, мора постојати и акција државних институција, друштвених чиниоца, али и самих факултета и универзитета који морају градити кадрове са вештинама које су тражене на тржишту. Тако да је то одговорност свих нас.
Новац није главна ствар која мотивише младе, шта је пракса показала, шта сада највише траже, у чему је разлика између старијих стручњака и младих?
- Новац дефинитивно није на примарном месту и то је оно што се издвојило у истраживању које смо радили. Млађе генерације желе да се поистовете са компанијом, да деле исте вредности. Много више се води рачуна о ширем аспекту пословања компаније, на који начи се понаша према запосленима, али све је важнији и однос према локалној заједници, заштити животне средине.
Такође, веома им је важан моменат професионалног развоја и напредовања у каријери и рад на занимљивим, домаћим, регионалним и светским пројектима. На крају, већина младих жели и флексибилност у погледу радног простора, тако да је можда ова година и мало више „погурала“ послодавце да „рад на даљину“ буде опција и за у будуће.
А зашто се људи враћају у Србију? Постоји тај тренд, каква су искуства послодаваца?
- Најчешћи мотив за повратак јесте породична ситуација, носталгија, али све више се појављује и стечена финансијска сигурност, прилика да добију жељени посао у Србији и да на тај начин, допринесу развоју комплетног друштва.
Ближи се крај године, да ли има назнака да ће неке компаније успети да доделе традиционални бонус и поред короне?
- Компаније су различито пословале, сналазиле се и успевале мање или више да одрже пословање. У свему томе је било веома важно водити рачуна о људима, пре свега о њиховом здрављу, али и о одржавању мотивације, што је било изазовно, јер пандемија и даље траје.
Постоје компаније које су се најбрже прилагодиле, мењале у ходу и брзо реаговале, и оне су успеле да нормализују начин на који функционишу и да самим тим пронађу простор да награде своје запослене. То је уобичајено, нарочите за компаније које су ове године премашиле своје планове због специфичност сектора у којима послују, и похвално је што ће наградити своје запослене за добре пословне резултате.
Циљ сваке команије је да задржи добре запослене и менаџере, посебно у ситуацију кад је квалитних кадрова недовољно на тржишту.
Већина полаже наду у 2021, каква би година могла да нас чека?
- Ова година нам је показала да су сва предвиђања и сви планови врло променљиви и да се у кратком временском року мењају. Сви се надамо да ће нам 2021. бити са мањим страховима када је реч о здрављу, имамо најаве за вакцине, тако да је очекивање да ће бити мало лакша него 2020, али и даље са изазовима.
Многи сектори су изузетно погођени и биће им потребно много више времена да се опораве, неке навике су се трајно промениле, тако да ће бити нових прилагођавања. Оно што бисмо морали да вреднујемо и искориситимо у наредним година јесу знања и искуства које смо стекли у 2020, посебно са аспекта online рада, електронске трговине, тимске организације, управљања у кризним временима, из кризног менаџмента.
Лично се надам да ћемо пренети и неке вредности на које нас је ова 2020. поново подсетила: брига о здрављу, о својим ближњима, емпатија према колегама и партнерима, одговорност према природи и осећај припадништва и солидарности у друштву.
