Жене у Србији нити раде, нити траже посао? Ово су неславни РАЗЛОЗИ за поразну статистику

Чак 53,7 одсто жена у Србији је радно некативно - немају посао, али га ни не траже, показују подаци истраживања које је спровела Парламентарна буџетска канцеларија у сарадњи са Републичким заводом за статистику.

Тај податак баца у сенку добре вести да је у 2017. запослено 127.000 жена више у односу на 2014, а ништа мање обећавајућ није ни податак да се за те три године није значајно смањио јаз између жена и мушкараца у погледу степена запослености.

Пре три године стопа незапослености мушкараца је била 18,3, а код жена 20,3 одсто. У 2017. години смањена је незапосленост и једних и других, с тим што се разлика у запослености полова није умањила: незапослених мушкараца је 12,8, а жена 14,3 одсто.

Више од половине жена старијих од 15 година нити ради нити тражи посао. Оно што привлачи пажњу, јесте да је тај проценат значајно виши него код мушкараца, код којих је тако у 38 одсто случајева.

Постоји неколико разлога за високу стопу неактивности жена, а она је једним делом последица разлика у старосној стуктури - око 25 одсто жена је старије од 65 година, док је код мушкараца тако у 20 одсто случајева.

Највећи разлог за неактивност свакако је број пензионисаних људи, око половине неактивних на тржишту рада.

Остали важни разлози су школовање, обуке, болест, неспособност за рад. Такође, уочава се да жене у већој мери од мушкараца не учествују на тржишту рада због бриге о деци или болесним лицима или због других личних и породичних разлога - око 11 одсто жена и само два одсто мушкараца.

Ако погледамо положај жена на тржишту рада у старосним групама, у најбољој позицији су жене старости између 35 и 55 година, стопа незапослености код њих је најнижа.

Ова европска земља треба на хиљаде радника, плаћени сви трошкови

Жене старије од 55 година су претежно неактивне на тржишту рада, док је код старосне групе од 15 до 24 године стопа незапослености и даље висока, 36,3 одсто, али свакако мања него у 2014. када је износила 50 одсто.

Ниво образовања значајан је за положај жена на тржишту рада. Са повећањем нивоа образовања жене су активније на тржишту рада и расте број запослених жена.

Највише су запослене високообразоване жене. Такође, са већим степеном образовања смањује се јаз који постоји између жена и мушкараца у стопи запослености, где је разлика готово занемарљива.