БЛАГО ЊИМА! У овој ЗЕМЉИ шефови више не смеју ГЊАВИТИ раднике у СЛОБОДНО ВРЕМЕ!
Радницима коначно свануло...
Француски парламент изгласао је закон који радницима први пут даје право да се "искључе" из комуникације са шефовима након радног времена.
Закон је ступио на снагу данас, а подразумијева да фирме с више од 50 запослених морају саставити "дневни ред" према којем у одређено време, например увече и викендом, радници неће примати ни слати e-mailove.
СРЕЋКОВИЋИ : Газда им увео радно време од шест сати!
Иако је идеја закона исмејана у неким светским медијима, Французи сматрају да је проблем перманентне повезаности стваран и да постаје све озбиљнији.
- Сва истраживања показују да је стрес узрокован послом израженији него пре и да је тај стрес константан. Запослени физички напуштају фирму, али не напуштају посао. Остају везани својеврсном електронском жицом- као пси. Смс-ови, поруке, e-mailovi - колонизирају живот појединца до тачке кад се он или она једноставно сломи - упозорава социјалистички заступник Беноит Хамон.
Менаџерски консултант Синх Ле из фирме Елиа слаже се у вези опасност губитка границе између пословног и приватног живота: "Кући, радно мјесто може бити кухиња или спаваћа соба. Пребацујемо се с радног e-maila na WhatsApp, Facebook, па опет на пословне поруке - све с истим уређајем. Кући сте али нисте кући, а то може бити стварна претња за ваше везе.
Највећи ризик је, каже Ле, "прегарање" које описује као "физичку, психолошку или емоционалну патњу узрокована тоталном немогућношћу одмора". Но Ле истиче како се не ради само о добробити запослених, већ и о њиховој креативности која не може доћи до изражаја ако немају довољно времена за одмор.
Закон не предвиђа казне за послодавце
С друге стране, многи сумњају да ће закон функционисати.
- Мислим да је право на искључивање дивно за побољшање људског стања али тотално неспроводиво - каже програмер Gregory у Bowler Пубу у централном Паризу, у којем се обично скупљају финансијски и радници.
- У мојој фирми као developeri раде Кинези, Индијци, Американци. Морамо разговарати с људима широм свијета до дуго у ноћ. Наша конкуренција нема иста ограничења. Кад би се држали закона, пуцали би сами себи у ногу.
Ле сматра да ће закон брзо постати ирелевантан јер ће се e-mailovi за неколико година ионако неће више користити и пријећи ћемо на другу врсту комуникације.
У сваком случају, закон не предвиђа казне за послодавце, већ очекује од њих да га се држе добровољно.
