КОЛИКО СЕ ПЛАЋА БОЛОВАЊЕ ЗБОГ КОРОНЕ: Да ли је свеједно идете ли код приватног или државног лекара?
Са становништва здравственог осигурања третира се као било која друга болест
Изолација због короне траје две недеље, опоравак често и знатно дуже. Многи се питају и колика је зарада за време боловања и како се рачуна.
ВИНО ПЛАТИЛО "ДАНАК У КРВИ" КОРОНИ: Изгледа да се у карантину ипак мање пило а више јело
НАФТНЕ БУШОТИНЕ ПОДЕЛИЛЕ ЦРНУ ГОРУ: Под лупом концесије, еколошке организације траже да се све стопира
ЖЕЛИТЕ ДА ПУТУЈЕ У ХРВАТСКУ И СЛОВЕНИЈУ: Доносимо детаљан списак услова који сада важе и неки ће вас обрадовати!
Такође, има и оних који могућност да остану код куће злоупотребљавају. Ко то проверава?
На ова питања је одговарала на Весна Латиновић из РФЗО.
На питање ко је надлежан да утврди да је особа због здравствених разлога спречена да иде на посао Весна Латиновић је одговорила да је то дужност најпре изабраног лекара:
- Он то утврђује на основу непосредног прегледа. Само је питање разлога боловања. Ако је у питању болест, на пример корона, боловање утврђује изабрани лекар, гинеколог или педијатар у случају неге детета.
Она је рекла да је у 2020. години је било око 140.000 лица која су била на боловању, што је око 20.000 више него у 2019. али да су провере чешће.
- Ипак, провере боловања од стране послодаваца који иницирају тај поступак, су знатно веће, тако да су злоупотребе сведене на минимум.
Изабрани лекари су ти који у старту спречавају злоупотребе због тога што у изолацију због короне може да иде само неко ко се сматра контактом, односно ко је потребно да буде у изолацији, а оболели, као и за све друге болести, само они који имају симптоме односно дијагностификовано обољење.
На питање да ли се у обзир узимају и извештаји приватних лекара, Латиновић одговара потврдно.
- То већ годинама функционише.
Дакле, признаје се извештај специјалисте и из приватне и из државне здравствене установе.
Најчешће болести грађана Србије
Латиновић је рекла како подаци Фонда за здравтсвено осигурање последњих неколико година показују да су први разлог боловања повреде, ако се изузму труднице које су на боловању због одржавања трудноће. Осим тога, ту су и тумори, док корона још није узела примат као разлог боловања.
- То су, дакле, повреде, болести коштано-мишићног система. Такође, то су тумори, болести система крвотока и душевни поремећаји и поремећаји понашања. Заразне болести, и поред короне, нису толико узеле примат у тим боловањима, притом причамо о боловањима који трају дуже од 30 дана", објашњава Латиновић.
Седам одсто осигураника РФЗО који може да иде на боловање користи та боловања дужа од 30 дана.
Многе у Србији занима износ надокнаде који се добија за време и после заражавања корона вирусом. Весна Латиновић разјашњава ову дилему.
- Са становишта здравственог осигурања, третира се исто као и било која друга болест. Значи, накнада зараде је 65 одсто од основа. Али, на основу препоруке Владе Републике Србије, велики број послодаваца је изменио своје опште акте и на тај начин својим запосленима омогућио боловање од 100 одсто.
Она је објаснила како то функционише:
- То у пракси значи да првих 30 дана боловања, послодавац плаћа 100 одсто. Од 31. дана Фонд плаћа 65 одсто, а послодавац додаје разлику од 35 одсто.
