ЧЕСИ СУ НАМ УЗЕЛИ ШЉИВОВИЦУ, А ДА ЛИ СУ СЈЕНИЧКИ СИР И ФУТОШКИ КУПУС НАШИ ПРОИЗВОДИ? Како да заштитимо СРПСКУ НАЦИОНАЛНУ КУХИЊУ?
Министарство културе је 2021. године номиновало шљивовицу за УНЕСЦО Репрезентативну листу.
Сведоци смо актуелног спора између Турске и Немачке око питања донера и да ли је он заиста национални производ Турске. Заправо, Турска је поднела захтев за регистрацију донер кебаба као традиционалног турског производа у Европској унији, што је изазвало негодовање у Немачкој. Турски предлог укључује специфичне стандарде за припрему донера, док Немци истичу његов културни значај и адаптацију у земљи.
Пре свега условљена приливом значајне количине турског становништва, Немачка сматра да би турски стандарди могли поткопати специфичан начин припреме донера у Немачкој.
Вредност донер индустрије у Европи процењује се на 3,5 милијарди евра, а немачки љубитељи донера виде турски потез као напад на њихов културни идентитет, а конфликт се одвија у периоду док Европска унија разматра турску пријаву.
Све ово истиче значај националних производа и њихове заштите.
Како се национални производ може заштитити
Заштита националних прехрамбених производа је кључна за очување културног наслеђа и промовисање локалних специјалитета на међународном тржишту.
Постоји неколико различитих начина на које се могу заштитити ови производи:
Ознака географског порекла (ОГП): Ова ознака се користи за производе који су специфични за одређену географски област и чији квалитет или карактеристике су директно повезане са том облашћу. Да би производ добио ОГП, потребно је да испуни одређене критеријуме и прође кроз ригорозан процес сертификације.
Заштита традиционалних специјалитета (ЗТС): Овај начин заштите је намењен производима који су део традиције и имају дугогодишњу историју производње. ЗТС обезбеђује да се производња ових производа одвија на традиционалан начин и да се користе традиционални састојци. Примери укључују различите врсте сирева, сухомеснатих производа и зимнице.
Међународна заштита: Поред националне заштите, многи производи теже ка добијању међународне заштите како би се обезбедила њихова препознатљивост и заштита на глобалном нивоу. То укључује регистрацију код међународних организација као што су Европска унија или Светска трговинска организација. Међународна заштита помаже у борби против фалсификата и неовлашћене употребе имена производа.
Имплементација ових метода заштите захтева сарадњу између произвођача, државних институција и организација које се баве очувањем културног наслеђа. Кроз ове активности, национални прехрамбени производи могу да задрже своју аутентичност и постану препознатљиви симболи квалитета и традиције на глобалном нивоу.
Које производе је Србија успела да заштити
Србија је богата разноврсним прехрамбеним производима који су заштићени ознаком географског порекла (ОГП), што значи да су препознати као аутентични и специфични за одређене регије.
Тренутно, Србија има 85 производа са овом ознаком, а међу најпознатијима су:
- Лесковачка љутеница – Овај производ је недавно добио ознаку географског порекла и представља специјалитет који се припрема од љутих паприка, белог лука, парадајза и першуна. Лесковачка љутеница је посебно цењена због своје пикантности и користи се као додатак многим јелима, посебно током зимских месеци када је одлична за јачање имунитета .
- Сјенички сир – Овај сир је познат по свом богатом укусу и специфичној текстури. Производи се у Сјеници, регији која је позната по традиционалном сточарству и производњи висококвалитетних млечних производа .
- Футошки купус – Футошки купус се користи за прављење киселог купуса и препознатљив је по свом јединственом укусу и текстури. Овај производ је заштитни знак Футошког краја и незаменљив је састојак многих традиционалних српских јела.
- Пиротски качкаваљ – Овај тврди сир се производи у Пироту и познат је по свом специфичном укусу који добија захваљујући традиционалној методи производње и коришћењу локалног млека.
Заштита ових производа не само да доприноси очувању културног наслеђа Србије, већ и помаже у промовисању домаће пољопривреде и прехрамбене индустрије на међународном тржишту. Ипак, важно је напоменути да процес стицања ознаке географског порекла захтева значајна улагања и континуирану промоцију како би се постигла препознатљивост и повећала конкурентност ових производа на тржишту.
С друге стране, на међународном нивоу заштите, који је регулисан Лисабонским аранжманом, тек је пет имена порекла из Србије – хомољски мед, вино Бермет, лесковачки домаћи ајвар, Злакуса и пешкири шабачког краја.
– Свако регистровано име порекла може бити предмет међународне заштите, али то зависи од заинтересованости, финансијских и других могућности произвођача, односно овлашћених корисника – истакла је недавно за медије Марија Божић, помоћник директора Завода за интелектуалну својину.
Да ли су нам неки производи побегли
Занимљиво је, што је својевремено изазвало и одређену буру у јавности, јесте што се на листи међународно заштићених производа из Србије не налази шљивовица. Заправо, на светској листи заштићених производа стоји ракија од шљиве као чешки национални производ. Сам производ, као што је и ракија од шљиве, представља само “генерички назив” али је суштина у географској одредници.
– Када кажемо француски шампањац, то је заправо оксиморон, јер је Шампањ област у Француској. Тако да заштита шљивовице од стране Чешке јесте маркетиншка, али не и суштинска. Подсећам да су и Словенци на исти начин “заштитили” ајвар. Ја као произвођач ајвара нисам био лењ, па сам писао велепосланству Словеније у Београду и добио јасан одговор да у Словенији нема заштићеног ајвара као производа са ОГП, већ да је једна фирма свој производ тако брендирала – каже Стевица Марковић из “Оригинал Србија”.
Ипак је, са друге стране, ракија шљивовица уписана на УНЕСЦО Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства као елемент нематеријалног културног наслеђа Србије, наведено је у саопштењу Министарства културе Србије. Министарство културе је 2021. године номиновало шљивовицу за УНЕСЦО Репрезентативну листу, а номинацију је припремио Центар за нематеријално културно наслеђе Србије при Етнографском музеју у Београду.
Тако да, иако мислимо да су неки производи већ заузети, то није случај. Заправо је реч само о локалном варитету једног производа и могуће је заштити локал са додавањем географске одреднице.
Какве бенефиције ове заштите доносе
Ова међународна заштита доноси многе користи Србији, укључујући унапређење имиџа домаћих производа, повећање извоза и економски раст у регијама где се ти производи производе. Ознака географске заштите порекла гарантује потрошачима аутентичност и квалитет, што може резултирати већом потражњом и бољим пласманом на тржиштима Европске уније и шире.
Међународна заштита прехрамбених производа доноси бројне предности и значајну вредност за земљу порекла. На пример, ознака географске заштите порекла за Ариљску малину или Сремски кулен потврђује њихов специфичан укус и метод производње који се не може реплицирати нигде другде.
Друго, међународна заштита доприноси економском развоју и повећава конкурентност на тржишту. Када производ добије ову ознаку, он постаје препознатљивији и траженији, што отвара нова тржишта и повећава извоз. Ово не само да доноси већи приход произвођачима, већ и доприноси развоју руралних подручја кроз стварање нових радних места и подстицање локалне економије.
Треће, заштита на међународном нивоу штити производе од фалсификата и неовлашћене употребе имена. Ово осигурава да потрошачи добију прави производ са гаранцијом квалитета, што даље јача поверење потрошача и повећава лојалност бренду. На пример, ознака заштићеног порекла може спречити да се инфериорни производи продају под именом познатог бренда, што штити репутацију оригиналног производа.
Коначно, међународна заштита игра важну улогу у промоцији и маркетингу. Производи са овом ознаком често имају бољу позицију на тржишту и лакше привлаче пажњу потрошача и медија. То може резултирати вишим ценама и бољим условима продаје. Поред тога, признање од стране међународних организација доприноси националном поносу и промоцији културе и традиције земље на глобалној сцени.
Извор: Србија Данас/БизПортал/Андреј Лалић/М.А.
