ЗАШТО НЕКЕ ЧЛАНИЦЕ ЕУ НЕ УВОДЕ ЕВРО? Једна се позвала на изузеће, друге одлажу увођење на неодређено
Данска се позвала на изузеће и неће уводити евро
Двадесет година након увођења евра, неке европске земље још нису вољне да се придруже монетарној унији. Иако су обавезне да уведу евро, Шведска, Чешка, Мађарска и Пољска одлучиле су се за одлагање - на неодређено време.
ИНФЛАЦИЈА У СРБИЈИ НИСКА И ПОД КОНТРОЛОМ: У поређењу са прошлом годином раст цена минималан
ПОРАСЛЕ БРУТО ДЕВИЗНЕ РЕЗЕРВЕ: Народна банка Србије саопштила сјајне вести
КОМШИЈЕ СРБИЈУ СТАВИЛЕ НА ЗЕЛЕНУ ЛИСТУ: Наша земља на списку држава са најповољнијом епидемиолошком ситуацијом
Постоје различити економски, политички, правни, социолошки, па чак и емоционални фактори за такву одлуку, пише у својој анализи ХНБ, а преноси Пословни дневник.
У публикацији Прегледи, под називом "20-годишњица евра: Зашто се неке земље још не желе придружити?", чији су аутори Милан Дескар-Шкрбић и Давор Куновац, као кључни економски аргумент против увођења евра у тим земљама - наводи се трошак губитка монетарног суверенитета.
Деветнаест држава чланица Европске уније (од њих двадесет седам) увело је заједничку валуту и приступило еврозони. Од преосталих осам држава чланица ЕУ, изван еврозоне, њих три - Бугарска, Хрватска и Румунија - исказале су велико интересовање за приступање европском курсном механизму (ЕРМ ИИ) и увођење евра ускоро.
Те земље, а посебно Хрватску, обележава висок ниво финансијске евроизације. Због тога су приватни и јавни дуг у овим државама врло осетљиви на курсни ризик, а могућности за аутономну монетарну и курсну политику су већ прилично ограничене.
У том смислу, за наведене три земље увођење евра чини се одрживим и оправданим избором политике, наводи се. Иначе, према актуелним подацима, хрватски јавни дуг опште државе наставио је раст у 2021. години, достижући нов историјски највиши ниво од 334 милијарде куна или 44,54 милијарде евра, на крају фебруара.
Преосталих пет европских земаља, пише у публикацији, не желе да се одрекну свог монетарног суверенитета. Данска, на пример, по закону није у обавези да уведе евро (клаузула о изузимању).
С друге стране, Шведска и преостале три нове државе чланице, Чешка, Мађарска и Пољска, по закону су обавезне да уведу евро у неком тренутку. Међутим, тај процес траје.
- Различити су разлози због којих те државе још увек не журе с увођењем евра. Неки од њих су политичке, неки социолошке, а неки емоционалне природе. Иако су сви врло важни, а каткад круцијални, ти разлози нису у фокусу нашег интересовања. Нас у овом раду занима кључни чврсти економски аргумент против увођења евра у четири државе чланице изван еврозоне, а то су могући велики трошкови - наводе аутори.
У раду се наводи да се аргументи против увођења евра могу поделити у три групе.
Прва је значење курса као фактора стабилизације односно раста, што, истиче се, може бити привлачно у земљама с ниским нивоом евроизације, као што су Пољска, Мађарска и Чешка. Тамо евроизација кредита износи око 10 до 25 посто. С друге стране, у земљама попут Бугарске, Хрватске и Румуније, снажна депрецијација локалне валуте могла би да угрози финансијску стабилност због високог нивоа евроизације (40 одсто до 60 одсто) и примене валутне клаузуле.
- Имајући у виду да још увек постоје одређене неизвесности везане за будућност еврозоне, неке од четири државе чланица изван еврозоне одлучиле су се за тзв. "чекај и види" приступ (Бинзер Хоболт и Леблонд, 2009.) - наводи се у анализи ХНБ-а.
- То нас доводи до закључка да увођење евра не би довело до значајних трошкова у смислу стабилизационих политика и привредних резултата. Као што наводи Дарвас (2019.), у привредном смислу би четири државе чланице изван еврозоне могле имати добре резултате и унутар и изван те зоне. Стога се њихова неспремност да уђу у монетарну унију не темељи на чврстим економским разлозима, већ на ширем социјалном и политичком контексту - закључује се у извештају.
