ДАЈТЕ НАМ ПАРЕ И ЈОШ НАМ ПЛАТИТЕ: Нечувено у Србији, банке хоће да нам узимају "лежарину" за новац!
Однос депозита и зајмова је неповољан и депозити су чак већи
Штедња у банкама расте, и у Србији и у свету. Банкари тврде да је разлог то што због тренутне кризе грађани имају ограничене могућности за трошење, те штедњу полажу у банке. И то је разлог зашто се поново покреће прича о накнадама за чување новца у банкама, и у региону и у Србији, а које већ дуже време постоје у развијеним економијама.
СВЕТ ЛУДИ, СРБИЈА ГА ПРАТИ: Како код нас купити БИТКОИН и колико вам новца за то треба?
"ТАМО НАМ НИЈЕ ДОБРО": Македонска грађевинска фирма се сели у Србију
У српској Тоскани одмора нема, "ко хоће да ради, виноград нека сади": Арсенијевићима доноси берићет и добру зараду
Први човек НЛБ банке Блаж Бродњак рекао је јуче да у првој половини 2021. постоји велика вероватноћа да ће се у Словенији увести накнаде за чување новца. Како је прецизирао, уводиле би се постепено и на крају за штедњу преко 100.000 евра. Испод тога се не би ишло. А разлог је, како је рекао, једноставна чињеница - однос депозита и зајмова је неповољан и депозити су чак већи.
И то не би било ништа ново, јер намети на штедњу у већини земаља еврозоне у пракси постоји већ годинама, али има га све више и у теорији у Србији.
Банкари су, наиме, у својим редовима у Србији више пута покретали тему увођења негативне каматне стопе на депозите грађана. Практично, банке би желеле да грађанима наплаћују "лежарину - односно то што им чувају штедњу. Она, рецимо, у Швајцарској или Немачкој износи 0,1 одсто годишње.
- Разлог је једноставан. Банке су и пре короне имале доста новца, чак и много више него што могу да га пласирају у кредите грађанима и привреди. У таквим околностима плаћање чак и минималне камате на штедњу грађанима, банкарима представља озбиљан трошак. Народна банка Србије, с друге стране жели да очува ниво штедње у банкама - каже извор београдских медија.
Штедња све већа, камате све мање
Према подацима Народне банке Србије штедња грађана је у сталном порасту. Динарска штедња је премашила 90 милијарди динара што је преко пет пута више него на крају 2012. године, од када бележи интензиван раст. У последњих осам година динарска штедња је у просеку годишње повећавана за око 9 милијарди динара.
С друге стране, камате на штедњу континуирано падају. Крајем октобра 2010. камате на динаре ишле су чак до 18 одсто, а на штедњу у еврима и до осам одсто. Данас су камате на евре мање од 1 одсто а на динаре 2 до три процента годишње.
Економиста Хасан Ханић више пута је објашњавао да увођење негативне камате на штедњу не би било добро јер би за почетак довело до значајног смањења депозита грађана у банкама.
- То би довело до последица које би значиле смањење инвестиционих могућности банака односно смањење понуде кредита грађанима и привреди, а што даље носи нове последице за сваког клијента понаособ - оценио је Ханић.
Он додаје да су банке већ доста обориле камате на штедњу, али и да су им и тако ниске камате које дају грађанима значајан трошак у ситуацији када имају слободног новца са којим не знају шта да раде.
