ДИГИТАЛ ЈЕ САДА СВЕ! ИДЕЈА И КРЕАТИВА СУ НАШЕ НАЈЈАЧЕ ОРУЖЈЕ! Шапер и Жежељ о променама у дигиталној индустрији на панелу Александре Мартиновић

Најзначајнија дигитална конференција у региону "Дигитал Day Лите" се одржава данас у Cineplexx-u у тржном центру Ушће, под слоганом “10 година кидамо дигитал”. Ове године, конференција се одржава по десети пут, а главна тема ће бити еволуција дигиталне индустрије у претходној деценији.

Данашња конференцији отворена је панел дискусијом „Стате оф дигитал: 2011 вс 2021“ чији је модератор Александра Мартиновић, ЦЕО портала SrbijaDanas.com. Она је са саговорницима, дигиталним асовима Срђаном Шапером, оснивачем I&F групе и Игором Жежељом, ЦЕО Адриа Медиа Групе, разговарала о променама које се готово свакодневно дешавају у дигиталној индустији, али и о томе како је она изгледала пре 10 година.

- Зашто је 2010. важна? Зашто се створио иаб? Зато што је тада, оно што сада зовемо ГАФА, био главни покретач ове индустрије. Људи су почели да разумеју колики потенцијал има у том тренутку, а данас је доминантни покретач на целом дигиталном тржишту. Те 2010. је кренуо утицај дигитала на све – рекао  је Жежељ на самом почетку и истакао шта сматра да је најважнија промена која се догодила:

- Оно што се још десило за ових 10 година - подаци су код њих. Google о нама има, по мени, реалнију слику о нама, него ми о себи самима. Они су наметнули неке алгоритме, правила игре, они су се претворили у једну врсту инфраструктуре. Ми сви остали играчи у том дигиталу, колико год сматрамо да со битни, јаки, ми смо уствари темпераментни "фоловери" и они који крекују и хакују њихове облике понашања. Ту нико није изузетак - ту су медији, агенције, инфлуенсери...

- Некако ми се чини да је фактор времена потпуно ирелевантан када је дигитал у питању, с обзиром да се овде промене дешавају свакодневно, често и не успевамо да их испратимо – истакла је Александра Мартовић и упитала саговорнике да ли је прилагодљивост променама највећи изазов ове индустрије.

- Оно што је за мене, са агенцијске тачке гледишта, била специфична ствар јесте да ми је требало дуго времена да схватим да дигитал не може да буде појединачан и посебан, не може да буде дигитално одељење, дигитална агенција... Дигитално је све. Све је дигиталнизовано - то је једини начин како данас можете да будете конкурентни – одговорио је Шапер и додао да сматра да је највећа промена која се догодила у протеклој деценији и утицала на дигитал појава паметних телефона.

Другачији начин конзумирања вести

Учесници панела су говорили и о променама које су се десиле у медијима под утицајем дигиталне индустрије, након што је Александра Мартиновић истакла да се десио преокрет у начину конзумирања вести. Игор Жежељ је рекао да су медији нашли начин да се прилагоде:

- Медији су се прилагодили, дистрибуција иде преко друштвених мрежа, још више преко search-a. Ми слепо следимо њихове упуте практично, а ако их не следимо онда будемо пенализовни. Ту су медији негде лимитирани. Оно што су медији почели да раде - вратили су се томе да буду медији. Почели су да скупљају своје кориснике, да таргетирају одређену публику.. Они се више не обраћају рандом, по мени су медији почели вредносно да делају. Да би ви некога привукли морате да делите исте вредности. Facebook то може да ради кроз интересовања, то знамо, али медији се сада оријентишу на одређене вредности и на њих циљају. То је људска инерција на коју се ми ослањамо.

Шта је донео Covid?

Будући да је протеклу годину обележила пандемија корона вируса, учесници панела су се дотакли и како је она утицала на промене у дигиталу и да ли је отворила нове могућности за ову индустрију.

- Covid је показао колико смо ми лако прилагодљиви на различите и нове облике пословања, колико можемо да се прилагодимо на другачији начин куповине, али и на другачији начин комуникације. Људи су прилагодљивији него што то желе себи да признају. То је за мене било моћно искуство, да видим какве ће утицаје дигитал имати на наше животе – рекао је Шапер.

Доступност информација

- Што се тиче истих шанси , оно што је дигитал страшно демократизовао јесте долазак до информације. Информације су сада свима доступне, али то не значи и да су истините информације свима доступне. То у данашњем свету није ни суштински битно. Информације су доступне и када су у питању вести, али када је у питању и знање.У питању је демократизација знања јер оно може да се добије online. Створила се, по мом мишљењу и демократизација незнања – истакао је Срђан Шапер и закључио:

- Као никада до сада смо изложени огромној количини мишљења других и утицаја других и огромној количини информација и сви морамо да будемо свеснији тога.

Идеја и креатива су најјаче оружје у дигиталу

- Без обзира на то што су шансе исте, питање идеје и питање лидершипа у свакој организацији јесте кључна ствар. Дакле како ћете поставити ствари и шта је то што што хоћете да направите је део ваше иницијативе offline, а дигитални свет вам пружа могућност да то пласирате лакше него што је то било раније – рекао је Шапер.

- Идеје и креатива су оно најјаче што нам је остало у рукама. То алгоритми и вештачка интелигенција тешко могу да предвиде. То нам је свима најјаче оружје у целој причи. Проблем је за нове идеје, адекватне идеје за дигитално друштво јесте што је потребан све већо когнитивни капацитет људи који на тим идејама раде. Не знамо колико ће да се развија вештачка интелигенција, али мислим да емоција, идеја, креатива и препознавање јесу наше најјаче оружје и наших компанија – закључио је Жежељ.