ПРИОРИТЕТНА ДРЖАВНА ИНВЕСТИЦИЈА: Гасификацијом Србије значајно се побољшава квалитет ваздуха, ово су планови
Да је држава озбиљно кренула у овај пројекат показује и то што је изменила Правилник о посебној врсти објеката и радова који се тиче смањења трошкова прикључка на гасоводну мрежу.
Гасификацијом Србије, која је постала приоритетна државна инвестиција, загађење животне средине би могло значајно да се смањи јер би скоро 500.000 домаћинстава, од милион који се греју на чврст огрев, до краја 2022. године могло да се прикључи на гасовод и користи еколошки чист плави енергент.
"ПОПНЕТЕ СЕ НА СПРАТ И ПОГЛЕДАТЕ ДУНАВ": Брзом пругом до Новог Сада већ крајем године, позната и цена карте
НОВИ ПАСОШИ И ДЕБЕЛО ПЛАЋАЊЕ? Ове године путујемо са "QR кодом", познато како ће се он добијати
ШОК НА ТРЖИШТУ ЗЛАТА: Стручњаци предвиђају даљи пад цене племенитог метала
Приоритет у том послу је Београд који има близу 300.000 таквих ложишта, због чега из "Србијагаса" најављују да ће бити сведена на минимум, односно да би за годину и по дана главни град био потуно "покривен" гасификацијом, чиме би се значајно побољшао и квалитет ваздуха.
Да је држава озбиљно кренула у овај пројекат показује и то што је изменила Правилник о посебној врсти објеката и радова који се тиче смањења трошкова прикључка на гасоводну мрежу. Његовом применом која треба да почне наредне недеље, драстично ће се смањити трошкови грађана да се "вежу" на дистрибутивну мрежу "Србијагаса".
Процењује се да ће у већини локалних самоуправа, након ове измене, ти трошкови са садашњих 200.000 динара бити преполовљени.
Да су ове таксе аномалија која је кочила гасификацију Србије указао је и Душан Бајатовић, директор "Србијагаса".
- Негде су таксе локалних самоуправа превелике и ми желимо то да избегнемо. У једној општини је прикључак 1.200, а такса 1.300 евра. То није реално - упозорио је раније Бајатовић.
Управо те високе таксе, од којих локалне самоуправе нису желеле да се одрекну, су биле један од разлога што се у Србији у већој мери не троши гас, због чега је животна средина трпела последице. Зато, према мишљењу министарке екологије Ирене Вујовић, овакав потез у значајној мери може да допринесе унапређењу квалитета ваздуха.
- Измене правилника ступиће на снагу наредних дана и локалне самоуправе би требало да информишу грађане о његовим погодностима. Измене правилника су веома значајне, јер мотивишу грађане да уместо грејања на угаљ, прелазе на гас. Прецизни трошкови зависе од локалних самоуправа, али до сада су за изградњу прикључка на дистрибутивну мрежу грађани плаћали и до 200.000 динара. Процене су да ће изменама тај трошак бити преполовљен - рекла је Вујовић.
Пре усвајања овог правилника и "Србијагас" је најавио да ће и њихови трошкови бити мањи али и погодности плаћања. По тим најавама свуда у Србији би прикључак за гас коштао 780 евра и отплаћивао би се на 36 рата и то без камате и у динарима. И ти услови уливају наду да би процене "Србијагаса" о гасификацији 500.000 домаћинстава до краја 2022. године могли да буду реални. На листи њиховог приоритета, поред Београда је и Војводина, за коју се такође најављује потпуна гасификација у овом периоду.
Међутим и друга подручја у Србији неће бити запостављена.
- За Београд је спремна сва потребна планска документација. Решени су и имовинско-правни проблеми око земљишта, а односе се неке делове града. Поред Београда и Војводине, приоритет је и Колубарски, као и југ Србије. Радиће се и гасификација Лесковца, Гаџиног Хана и Врања - наводе у "Србијагасу".
Ако се то оствари онда би се "гасна" мапа Србије, која није добра, значајно променила.
Према подацима првог човека Агенције за енергетику Србије Дејана Поповића, само за шест управних округа може да се каже да су потпуно гасификовани.
- Унутар њих свака општина има гас. Делимично је гасификовано 11 округа, као и Београд, али, примера ради, Лазаревац није. А чак у 13 округа ниједна општина није гасификована - рекао је Поповић.
С друге стране Миленко Јовановић, доскорашњи начелник за квалитет ваздуха у Агенцији за заштиту животне средине, није превише оптимистичан јер сумња да се Београд може преко ноћи ослободити ложишта на чврст огрев.
- Није урађено довољно, а сумњам да од тих 300.000 ложишта, колико је процењено да има у Београду, може санирати макар и 10 посто - каже Јовановић.
