ФИРМЕ ЗАТВАРАЈУ, НЕЗАПОСЛЕНОСТ РАСТЕ: Шта Хрвате чека у овој години?
У другом тромесечју 2020. потражња за радном снагом била је смањена за чак 60 одсто
Удар пандемије коронавируса на тржиште рада до сада је био врло јак, а последице коронакризе, по свему судећи, ни ове године неће бити мање.
Према анализи коју је направила Хрватска привредна комора (ХГК), потражња за радницима у Хрватској лани је пала 26,5 одсто. У прошлој су години, наиме, послодавци преко берзе рада тражили 164.760 радника, што је преко четвртину мање него годину раније.
НИСИ САМА: Компанија Меридиан овим видеом послала НАЈВАЖНИЈУ ПОРУКУ! (ВИДЕО)
"ПРИХОД ОД 69 МИЛИОНА ДИНАРА И НЕЋЕ ДА ПЛАТЕ ПОРЕЗ" Премијерка о фриленсерима: Настављамо преговоре!
ХЛАДНО ВРЕМЕ ПОДИГЛО ПОТРАЖЊУ ЗА ОГРЕВОМ: Цене боље него лани, грађани одушевљени купују по пет џакова
Посебно велик пад потражње за радницима забележен је у другом тромесечју, када је потражња за радном снагом смањена за чак 60 одсто. У другом делу године пад потражње за радницима, истичу у ХГК-у, био је знатно блажи и од септембра до децембра износио је 15 одсто.
Нови талас короне генерише нове незапослене
Међутим, проблем је што се сада и Хрватска и свет суочавају с новим таласом пандемије коронавируса. Последица тога је и нови, овог пута ограничени локдаун у Хрватској, односно повратак на потпуни локдаун у бројним европским земљама. Осим тога, Хрватску су крајем прошле и почетком ове године погодили и снажни потреси, који су узроковали велику штету, а још није почела ни права обнова зграда које су порушене или оштећене у потресу који је лани на пролеће погодио Загреб и околину. Због свега тога влада велика неизвесност како ће се даље развијати ситуација на тржишту рада.
- У овој години с привредним опоравком не треба очекивати снажнију потражњу за радом јер ће се део радно некоришћених запослених из 2020. реактивирати па послодавци неће имати потребу снажнијег запошљавања нових радника. Изузеци ће бити грађевински сектор, који је и у 2020. имао раст потражње за радом због потреса те сектор туризма, зависно од иностране потражње, односно сузбијања епидемије - оцењује главни економиста ХГК Звонимир Савић у анализи ХГК.
За једно радно место у просеку више од 20 кандидата
Подаци Хрватског завода за запошљавање (HZZ) показују, пак, да незапосленост последњих недеља расте. У понедељак је на берзи рада било пријављено готово 164.000 незапослених, што је око 4.000 више него крајем прошле године, када их је било нешто мање од 160.000. Послодавци тврде да је то директна последица новог закључавања дела хрватске привреде.
Истовремено, потражња за радницима је слаба. Подаци HZZ-a, наиме, показују да се у понедељак тражило тек нешто више од 7.500 радника. То значи да, статистички гледано, на једно слободно радно место долази више од 20 потенцијалних кандидата.
Помоћ владе недовољна, предузећа се гасе
- Многи су предузетници, упркос потпорама које држава даје за очување радних места, морали затворити своје фирме и раднике послати на берзу. То се посебно односи на део предузетника у угоститељству, путничким агенцијама и повременом превозу, којима је рад сада забрањен или ограничен, али и у текстилној индустрији. И раније смо упозоравали да ће се то догодити јер фирме више једноставно немају новца за пословање, а резерве су исцрпеле. Бојим се да ће се тај тренд наставити све до Ускрса, посебно ако потраје локдаун. У том случају могли бисмо доћи и до 200.000 незапослених, а даље ће све зависити од стања с коронавирусом и туристичке сезоне - објашњава за Индекс саоснивач и председник удруге Глас предузетника Хрвоје Бујас.
Једини излаз из такве ситуације види у укидању парцијалног локдауна. Епидемиолошка ситуација се, истиче, поправила, а фирме које су сада затворене поштоваће епидемиолошка правила.
- Нека нас пусте да радимо, тако ћемо сачувати и фирме и радна места - поручује Бујас.
Највећи губитници коронакризе на тржишту рада су млади
И подаци еуростатистичара показују да је пандемија коронавируса донела праве поремећаје на тржишту рада у ЕУ. Иако је излазак из пролећног локдауна довео до скромног раста запослености у ЕУ, запосленост у Унији није се вратила на нивое на каквим је била пре избијања пандемије коронавируса. У трећем кварталу прошле године, након изласка из пролећног локдауна, а пре нове рунде закључавања европских економија, запосленост је посебно подбацила у занимањима попут оних физичких, мајсторских и индустријских те у трговини и услужним занимањима везанима уз туризам и угоститељство. Смањен је и број менаџерског кадра.
С друге стране, показују подаци Еуростата, порасла је потражња за помоћном радном снагом у фирмама и стручњацима разних профила. У пољопривреди је забележен знатно мањи пад запослености него у другим делатностима, посебно у индустријским и услужним.
- Највећи губитници коронакризе су запослени у туризму, угоститељству и другим, уз њих везаним, услужним делатностима. Посебно рањива група су они који раде на одређено време или на повременим пословима, а ту је јако пуно младих - поручује за Индекс Предраг Бејаковић из Института за јавне финансије.
Известан раст незапослености, али све ће зависити од пандемије
И он каже да је у овом тренутку јако незахвално прогнозирати како ће се даље кретати број незапослених у Хрватској. Број незапослених је, истиче, у порасту, но тај је раст знатно мањи од ранијих прогноза. Раст броја незапослених, додаје Бејаковић, био би и већи да нема владиних потпора за очување радних места, но отворено је питање колико дуго хрватске јавне финансије могу финансирати спровођење тих мера.
- Ако се стање с коронавирусом смири, за очекивати је да ће кренути и привреда, а онда, с одређеним одмаком, и запошљавање. Но, ако се пандемија настави и угрози и овогодишњу туристичку сезону, онда ће и незапосленост наставити расти - напомиње Бејаковић, који сматра да је у овој години реално очекивати да ће имати између 180.000 и 200.000 незапослених.
Ствара се нова војска незапослених
Могући излаз за војску незапослених види у повећању права незапослених, односно накнада које примају, но упозорава како се и ту поставља питање фискалне одрживости такве мере. Део решења лежи и у преквалификацијама, али он истиче како досадашњи напори на преквалификацији радника у Хрватској баш и нису дали неке резултате.
На крају, отворено је и питање одакле ће се регрутовати радна снага за коју се очекује да ће у овој години бити тражена. Реч је углавном о грађевинарима, недостатак који је у Хрватској присутан већ годинама, с обзиром на то да су се многи претходних година одселили у иностранство.
Савић у анализи закључује да ће се недостатак радника и даље морати решавати примарно увозом радне снаге, али упозорава и на важност реактивације економски неактивног радно способног становништва. Предлаже и да се активне политике тржишта рада у наредном периоду усмере према младима и теже запосливим групама.
