ИЗНАЈМЉИВАЊЕ СТАНОВА ВИШЕ НЕЋЕ БИТИ ЛАКО: Мења се закон због великих новчаних губитака - Станодавци ће морати да плате ВЕЋИ порез
С обзиром на све озбиљнији проблем са стамбеним збрињавањем грађана, а и у настојању да испуни све потребне услове да уђе у ОЕЦД, држава се озбиљно почела обрачунавати с рентијерском економијом и краткорочним смештајем, и изгледа да је стварно одзвонило порезној оази која је с годинама омогућила неслућен раст овог сегмента туризма.
Уз Закон о управљању зградама који значајно пооштрава услове за отварање апартмана у стамбеним зградама те Закон о туризму који такође циља на ограничавање раста краткорочног смештаја, Влада коначно најављује увођење пореза на некретнине, али и измене Пореза на доходак који мења порезни третман краткорочног смештаја.
Како је прошле недеље најавио министар финансија Марко Приморац, у склопу пакета порезне реформе требало би доћи до изједначавања порезног третмана дугорочног и краткорочног закупа. Тиме ће доћи до значајног повећања порезног оптерећења краткорочног закупа, који се тренутно плаћа као паушал по кревету, но оно ће и даље бити прилично повољно у односу на опорезивање осталих извора прихода.
Другим речима, дугорочни закуп тренутно се опорезује тако да је од износа закупа 30 посто неопорезиво док се на 70 посто плаћа 12 посто пореза. Тако, на пример, онај ко изнајмљује некретнину за 1000 еура на 700 еура плаћа 12 посто пореза, што је 84 еура. Другим речима, за 1000 еура прихода од закупа порезно оптерећење износи 8,4 посто.
Годишње паушале одређују локалне јединице у износу од 19,99 до максималних 199 еура по кревету који се изнајмљује, без обзира на то колики се приход ту убере, с тиме да је јако велик број јединица локалне самоуправе утврдио паушал на доњој граници, што значи да неко за апартман с укупно шест кревета плаћа порез 120 еура годишње. За толики апартман, то није ни цена једног ноћења.
Порезна оаза
Порезна оаза гурала је и улагаче у изнајмљивање, које је у последњих десет година порасло. Уочи ове сезоне у Хрватској је било око 220 хиљада објеката у породичном смештају, с укупно око 650 хиљада кревета, односно чак 43 хиљада кревета више него у 2019. години. У 2016., кад је уведен еВиситор који прати ову статистику, у краткорочном закупу било је око 83 хиљаде апартмана. За компарацију, у хотелима се у пет година отворило тек пет хиљада нових кревета, значи девет пута мање кревета него у апартманима. У односу на пре, овог лета на тржишту је било 26 хиљада нових кревета у приватном смештају.
Истовремено, сазнајемо да је у Хрватској на снази око 105 хиљада уговора о дугорочном закупу станова, а према последњем попису становништва, оном из 2021., готово је 64 хиљаде домаћинства живело у подстанарству док се остатак станова изнајмљује пословним објектима.
Па колико је онда прорачун изгубио због тога што је држава годинама приватни смештај подстицала порезном политиком? То је израчунала Марушка Визек, аналитичарка Економског института у Загребу која годинама упозорава на штетност раста приватног смештаја.
Њезин задњи прорачун о овоме је за 2019. годину, на темељу задњих доступних података о просечном износу ноћења по туристу у приватном смештају из публикације Томас Института за туризам. Помножила је овај износ с 44,5 милиона ноћења остварених у приватном смештају те године и дошла до податка да су закупци само у тој години утрошили готово 1,9 милијарду еура од туристичког закупа.
Само 20 милиона од паушала
Односно, да су плаћали порез на приход, као што га плаћају власници који своје станове дају у дугорочни закуп, а који износи 12 посто на износ закупнине након што се она умањи за одбитак од 30 посто, благајне јединица локалних самоуправа биле би богатије за отприлике 175 милиона еура прихода од пореза на доходак и пореза. Уместо тога од паушала су благајне локалних самоуправа уприходиле само око 20 милиона евра од паушалног пореза на доходак од туристичког закупа, скоро девет пута мање.
Ти су приходи до 2024. услед раста цена и броја ноћења у породичном смештају сасвим сигурно знатно већи од ових износа, дакле можемо рећи да држава годишње губи између 200 и 300 милиона евра тиме што не опорезује краткорочни смештај једнако као дугорочни најам. У десетак година овим пропустом тако смо изгубили сигурно око 2 милијарде евра.
"То су износи којима се у последњих десетак година могло без икаквог проблема решити приуштиво становање наших грађана, што је пропуштено. Уместо тога, држава је врло јасно поручивала да јој је важнији туристички најам, који је врло јасно подстицала, и данас имамо резултате, међу осталим и раст цена некретнина у туристички развијеним подручјима. Због тога је сада крајње време да држава коначно конкретним мерама и порезном политиком покаже да јој је важније стамбено збрињавање грађана него краткорочни закуп за туризам", каже аналитичарка за Јутарњи лист.
Она би, додуше, ишла и корак даље.
"Сад се треба искористити тренутак и обрнути ситуацију, тако да се на дугорочни закуп стави паушал, а за краткорочни уведе стопа којом се опорезује дугорочни. То би била пуно јаснија порука државе, да жели направити значајан корак у стамбеном збрињавању грађана, али био би то и јако добар мотив за прелаз с краткорочног у дугорочни закуп", сматра Марушка Визек.