Колико је опасна супстанца због које је МНОШТВО НАМИРНИЦА у кратком року ПОВУЧЕНО СА РАФОВА?
Да ли имамо разлога за забринутос?
Бројни производи, као што су сладоледи, воћни јогурти, павлаке и слично, у последњих неколико недеља повучени су са рафова у региону, понајвише у Хрватској, али и у Србији и БиХ. Јуче је у Хрватској са истим образложењем повучена и једна врста чоколаде. Као разлог за повлачење се, у највећем броју случајева, наводи присуство истог једињења - етилен оксида.
ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ САОБРАЋАЈНИХ ПРОЈЕКАТА У ИСТОРИЈИ СРБИЈЕ: И руска браћа одушевљена изградњом пруге
НЕКРЕТНИНА НАЈСИГУРНИЈА ИНВЕСТИЦИЈА ЗА БУДУЋНОСТ: Како купити стан на најатрактивнијој локацији у Београду?
СПРЖЕН КУКУРУЗ И У ЧАЧАНСКОМ КРАЈУ: Уместо зелене стабљике потпуно жуте - како прехранити краве? (ФОТО)
Како објашњава проф. др Андреја Рајковић са Одељења за технологију, безбедност и сигурност хране Факултета за биотехничке науке Универзитета у Генту, реч је о важном, али врло опасном једињењу.
- Етилен оксид је антимикробно једињење, врло велике ефикасности, и као такво је кључно за стерилизацију медицинске опреме. Често је то једина метода стерилизације доступна за многа медицинска средства, чак и у државама попут САД. Међутим, и у ове сврхе, његова употреба дозвољена само за одређене потребе, односно око половине медицинских уређаја у овој земљи третира се етилен оксидом. Ово једињење је, такође, једно од главних која се користи у Америци за смањење нивоа микроорганизама, као што су гљиве, бактерије или вируси, у биљу и зачинима. Индустрија зачина је проценила да се приближно 32 одсто биља и зачина годишње третира етилен оксидом - објашњава професор Рајковић.
Идеја је, међутим, напомиње он, да нема заостатака етилен оксида на зачинима у време када се конзумирају, а остаци производа реакције овог једињења, као што су етилен хлорохидрин или етилен гликол, не би смели да прелазе нивое који су ризични по здравље људи.
- И то се контролише, јер је познато да удисање етилен оксида током више деценија изазива рак белих крвних зрнаца, попут не-Хоџкиновог лимфома, кијелома или лимфоцитне леукемије, као и да може изазвати рак дојке. Сматра се да су деца подложнија етилен оксиду него одрасли, па у том смислу они који су били изложени овом једињењу у раном животу имају велику вероватноћу да развију рак касније. Хронична изложеност етилен хлориду, такође, може изазвати неуролошке симптоме - појашњава.
У државама чланицама Европске уније је у производњи хране забрањена употреба етилен оксида. „Међутим, у многим земљама са којима ЕУ тргује се користи, те је и ЕУ увела МРЛ од 0,05мг/кг за све производе на тржишту. У том контексту су примери повучених сладоледа, воћних јогурта или павлаке само део врло токсичне приче. Цео проблем са контаминацијом прехрамбених производа овим једињењем је кренуо знатно раније и његови укупни габарити још увек се не знају. Наиме, још прошле године су кренули повраћаји роба у Белгији, након што је у њима утврђен ниво етилен оксида изнад дозвољене границе. Радило се о сусаму, пореклом из Индије. који је нађен у преко 100 различитих производа. Крајем августа прошле године, Белгија је издала RASFF упозорење којим је пријавила присуство етилен оксида у сусамовом семену од чак 30 милиграма по килограму. Додатни подаци анализа постали су доступни почетком октобра прошле године и потврдили су у поменутом семену сусама изузетно високе концентрације поменутог једињења. Највиша пријављена концентрација износила је чак 86 милиграма по килограму. И, тако је клупко кренуло да се одмотава“, истиче професор Андреја Рајковић.
Тако су врло брзо, додаје он, на светло дана изашли и превисоки нивои етилен оксида у производима попут зачина, житарица и семенки, као и у многим састојцима за производе од сладоледа, дресинга за салате, сосова и слично.
- И кренули су опозиви за све производе у којима је етилен оксид нађен у концентрацији већој од дозвољене - каже Рајковић.
На питање – зашто, ако је у питању забрањени пестицид, уопште и постоји минимална дозвољена вредност, проф. Рајковић одговара да је разлог за то „што се зна да се користи у државама ван ЕУ, а сама вредност МРЛ је једнака граници квантификација према уредбама ЕЗ„.
- Дакле, МРЛ је на нивоу на коме га најниже можемо детектовати и постављен је на ову вредност, јер етилен оксид није дозвољен као пестицид због своје генотоксичне и канцерогене природе - истиче професор Рајковић.
Тешко је, додаје он, одговорити на питање зашто се баш тако пуно производа са етилен оксидом открива баш ове године.
- Не можемо имати аргументе за то у овом тренутку. У сваком случају ће анализа следљивости показати одакле долазе контаминирани састојци. У RASFF бази података је број земаља које су пријавиле контаминацију јако велики – Белгија, Француска, Шпанија, Пољска, Луксембург, Немачка, Норвешка, Данска, Италија, Румунија, Холандија, Литванија, Грчка, Финска, Чешка, Шведска, Аустрија, Словенија, Хрватска. Укупно има 618 нотификација у периоду од 9. септембра 2020. године до сада - открива професор Андреја Рајковић.
На овој листи нема Србије и, у том смислу, питање је како је могуће да Србија споља добија информације о присуству опасног пестицида у храни.
- Управо је сврха RASFF базе података, са којом је и Србија повезана, да дистрибуира информације, чим их једна од земаља чланица пријави. Тако да, од момента када се у овој бази појави нотификација која је релевантна за Србију или било коју земљу, креће се у провере да ли се тај производ налази на тржишту, раде се анализе и, по потреби, врши опозив и повлачење производа са тржишта и од потрошача. Није ми познато у којој мери акредитоване лабораторије у Србији аутоматски у мониторингу, при увозу или контролом безбедности хране на тржишту, проверавају присуство етилен оксида. Не знам нити на ком броју узорака. Велики број анализа урађених у ЕУ је дошао од самих произвођача и трговинских ланаца. Наравно, и од одговорних државних институција - закључује професор Рајковић.
