Компанија Финтел уложиће још 300 милиона евра у ветропаркове у Србији

Компанија "Финтел енергија" која тренутно гради ветропарк "Кошава 1" у Вршцу вредан око 110 милиона евра планира да у наредних пет година инвестира у развој српских ветропаркова још 300 милиона евра, каже за Танјуг извршни директор ове компаније Тициано Ђованети (Тизиано Giovannetti).

- До сада смо уложили 150 милиона евра и план нам је да у следећих пет година ту цифру дуплирамо - поручује Ђованети.

Компанија планира и да изађе на Београдску берзу до краја године и тако оствари прву ИПО (иницијалну јавну понуду акција) у Србији после 78 година. 

- Идеја је да повећамо деонички капитал, не да продајемо акције, већ увећавамо деонички капитал како бисмо привукли нове инвеститоре и наставили са нашим инвестицијама на српском тржишту - објашњава Ђованети.

Ова српска компанија се налази у стопроцентном власништву италијанске компаније Финтел Енергиа Гроуп СпА која је листирана на Миланској берзи 2010. године 

"Ако одете у Вршац моћи ћете да видите више од 100 људи који раде на Кошава пројекту, 50 ради на изградњи трафо станице, а још стотињак ради на изградњи темеља за саме машине", наводи Ђованети и каже да турбине за Ветрењаче у Вршћу треба да стигну из Данске у септембру, а до краја 2019. иградња ветропарка треба да буде завршена. 

Највећи пројекат компаније ветроелектрана Кошава, 1. фаза од 69 MW мегавата је тренутно у изградњи, као и осталих седам ветроелектрана које су планиране да буду изграђене у наредним годинама.

Бржа, једноставна процедура и транспарентна понуда динарских кеш кредита

Како паметно инвестирати и донети одлуку о инвестирању, шта значи долазак великих компанија попут Финтела у Србију и улазак на берзу грађана и предузећа, биле су главне теме данашњег панела "Како паметно инвестирати?", у организацији Српске асоцијације менаџера (САМ).

На панелу на ком су учествовали извршни директор Финтела Тициано Ђованети, Раде Ракочевић, члан САМа и власник инвестиционе компаније Сензал Цапитал, Слободан Ђиновић, члан УО САМ-а и генерални директор Орион Телеком компаније, Синиша Крнета, директор Београдске берзе и Ивана Станковић, менаџер у PwC-u, говорило се и о брзини којом се инвестиција може претворити у новац, као о најважнијем критеријуму код краткорочних инвестиција.

Директор Београдске берзе Синиша Крнета оцењује да долазак компаније која инвестира у развој ветропаркова није најважније питање за Београдску берзу, већ колико овакве инвестиције значе за економију Србије.

Сматра да је берза за многе грађане али и приватнике у земљи и даље "баук" иако је берзанско пословање и инвестирање у акције у свету одавно уобичајен начин пословања.

Произвођачи признали и шокирали свет: Кинески аутомобили КВАЛИТЕТНИЈИ од европских

- Берзу из неоправданих разлога сматрају за баук поистовећујући је са коцкарницама, а реч је о конкретној индустрији - напомиње Крнета.

Објашњава да приватизације у Србији нису рађене кроз берзу како је то у неким земљама урађено, а да се та сфера тржишта код нас почела развијати тек 2007. године, свега годину дана пред светску економску кризу.

Учесници панела су оценили да је неопходно радити на едукацији како грађана тако и приватних инвеститора у земљи како би се укључили у трговину акцијама што је један од значајних начина да развије домаће пословање.

За сада нема укидања роминга за Србију и друге земље Западног Балкана

- Инвестирање на Берзи је ствар опште културе широм света и очекујем више инвеститора из Србије у трговини акцијама у наредним годинама - рекао је Раде Ракочевич власник инвестиционе компаније Сензал Цапитал.

У условима ниских каматних стопа на штедњу и стопе инфлације од три одсто у Србији, инвеститори су суоцени са потребом да морају да се окрену другим инвестиционим опцијама, како не би губили држећи новац у банкама, закључили су учесници панела