"ДУЖАН КАО ГРЧКА" МЕЊА СЕ У "ДУЖАН КАО ЦРНА ГОРА": Сваки четврти грађанин без посла, јавни дуг већи од БДП
Иако је и у овој земљи било мера помоћи грађанима и привреди, главни разлог за лоше стање је то што се њена привреда највећим делом ослања на туризам, сектор који је међу најпогођенијима пандемијом.
Корона криза практично је опустошила црногорску економију. Јавни дуг ове суседне земље премашио је укупну вредност БДП-а, без посла је сваки четврти Црногорац, а пад привреде је међу највећима на свету. Када се томе дода и такозвани "кинески дуг" за кредит који је Црна Гора још 2014. године узела за изградњу деонице аутопута, а чије прве рате стижу на наплату средином године, перспектива не изгледа нимало ружичасто.
ХРВАТСКА И БОСАНСКА РЕГИЈА НАЈГОРЕ У ЕВРОПИ: По седмодневном просеку највећи број заражених на континенту
МЛАДИЋ УПУЦАН У ГЛАВУ ДОНИРАО ОРГАНЕ У ХРВАТСКОЈ: Лекари извели прву транплатацију плућа у последњих 10 година
ПРАВА ДРАМА У СПЛИТУ! Младић наоружан ножевима шетао по улици, уследила ФИЛМСКА ПОТЕРА полицајаца! (ВИДЕО)
Иако је и у овој земљи било мера помоћи грађанима и привреди, главни разлог за лоше стање је то што се њена привреда највећим делом ослања на туризам, сектор који је међу најпогођенијима пандемијом. Месецима уназад нижу се лоше бројке и коначан најновији биланс је - јавни дуг износи 103 одсто БДП-а, без посла је нешто мање од 24 одсто грађана, а економски стручњаци упозоравају на "експлозију сиромаштва".
Такође, само у последњем кварталу 2020. године бруто домаћи производ Црне Горе смањен је за 7,5 одсто, према подацима Монстата. Једна консултантска кућа је, на основу кварталних извештаја, израчунала да је црногорска економија прошле године изгубила 15,3 одсто и да ће јој за опоравак бити потребно најмање 5 година.
Најновије процене Светске банке кажу да би привреда Црне Горе ове године могла да забележи раст од 3 одсто.
Обвезнице повећале јавни дуг
Поређења ради, Црна Гора је у 2020. ушла са рекордно високом запосленошћу и просечним растом БДП-а од 4 процента у последњих пет година. Јавни дуг је 2019. године износио 77 одсто.
Годину дана касније, на крају децембра 2020, укупан државни дуг Црне Горе, без депозита, износио је 4,33 милијарде евра или 103,28 одсто бруто домаћег производа (БДП), показују подаци црногорског Министарства финансија и социјалног старања. Укупан државни дуг са депозитима износио је 3,46 милијарди евра или 82,48 одсто БДП-а.
Депозити су на крају 2020. износили 872,43 милиона евра, укључујући 38,45 хиљада унци злата, или 20,81 одсто БДП-а.
До повећања државног дуга у четвртом кварталу прошле године дошло је, како су објаснили, првенствено услед емитовања обвезница. Из министарства су подсетили да су на међународном тржишту емитоване обвезнице у износу од 750 милиона евра, са роком доспећа од седам година и каматном стопом од 2,875 одсто годишње.
Поред тога, на повећање дуга утицало је и повлачење кредитних средстава за потребе реализације инфраструктурних пројеката, у првом реду, изградње приоритетне деонице Смоковац-Увач-Матешево. За реализацију пројеката у области комуналних делатности, енергетске ефикасности, пољопривреде, реформе пореске администрације, унапређења путне инфраструктуре и набавку војне опреме повучено је око 15,29 милиона евра.
Корона "покосила" туризам
Један од узрока драстичног пада црногорске економије у 2020. години лежи у структури привреде, јер Црна Гора има знатно мањи сектор индустрије који је отпорнији на ефекте здравствене кризе, у односу на сектор услуга и туризма, оцењују економисти.
Они се слажу у оценама да су све земље које се у великој мери ослањају на туризам, авио саобраћај и неке услужне делатности, "награбусиле" прошле године због короне. Тврде да је пандемија свакако највећи "кривац" за драстичан пад и црногорске привреде, а у складу са тим и за раст јавног дуга.
Поједини аналитичари сматрају да комшије плаћају цену лоше године и верују да ће, чим успеју да опораве привреду, стабилизовати и остале економске показатеље.
Без посла више од 55.000 људи
Стопа незапослености у Црној Гори достигла је на крају марта 23,83 процента, према подацима Завода за запошљавање. То је за 1,2 процента више у односу на крај фебруара и представља наставак тренда раста стопе незапослености у држави.
Укупан број незапослених у Црној Гори износио је у марту 55.283 лица. То је за 5,4 одсто више него месец раније.
Стопа незапослености у Црној Гори је на крају марта 2020, на почетку пандемије корона вируса, износила 15,3 процента.
