КУЉА СУКОБ НА ТРЖИШТУ У СРБИЈИ: Који ће ЛУК опстати? Да ли кинески или српски? И шта то значи за ГРАЂАНЕ
У продавницима је готово немогуће пронаћи домаћи бели лук. Кинеског има свуда.
Држава мора да заштити повртаре, воћаре и ратаре, сматрају пољопривредници, а при томе мисле на субвенције. Српски аграр ускоро добија нови кровни документ – Стратегију пољопривреде и руралног развоја до 2024.
Када је од родитеља наследио земљу у Житишту, Зрењанинац Александар Гранић одлучио је да се на њој забели лук. Знање са Машинског факултета помогло му је да направи машине за обраду.
ДЕТАЉАН ВОДИЧ ЗА ЗИМОВАЊЕ У СРБИЈИ: Цене су и ове године ПАПРЕНЕ, смештај за породицу и до 7.000 ЕВРА
ЗА СРБИЈУ НЕМА ЗИМЕ! Увели смо 57 одсто више гаса него прошле године: Вучић се састао са директором "Гаспрома"
НОВА ПОМОЋ ДРЖАВЕ! Сви детаљи на једном месту - жена носилац права власништва
Задовољан је приносом, а и ценом. Тренутно је килограм 350 динара, а пролећни бели лук екстра класе иде и до 550 динара.
- Чини ми се да се наши људи враћају квалитету. Одустали су од коришћења тог увозног белог лука, дефинитивно нема та својства и хемијски састав који има наш бели лук - каже Александар Гранић, пољопривредник из Житишта.
Организовани откуп био би од помоћи, јер их не би условљавали препродавци, каже Маринко Пајић, који сеје бели лук на пола хектара у Клеку.
- Надамо се, што се тиче самих субвенција које тренутно постоје на нивоу покрајине и републике, али су неприступачне за нас мале произвођаче, да ћемо и ту наћи заједнички језик - каже Маринко Пајић, пољопривредник из Клека.
- Ми смо конкурисали за систем за наводњавање, нисмо прошли, нисмо добили субвенцију. Одлучили смо да ми из својих средстава то урадимо и нисмо се покајали - рекао је Гранић.
Ресорно министарство најављује да ће држава улагати у системе за наводњавање и обезбедити инфраструктуру, а да је на пољопривредницима да то искористе. Тврде да ће свако ко поднесе потпун захтев за субвенцију добити новац.
Иако је тржиште слободно, стручњаци наглашавају да је важно да чувамо своје сорте и хибриде.
- Идеално за пољопривредну производњу, идеално за семенарство, идеално за стварање високих приноса. Без високих приноса ми не можемо бити конкурентни на светском тржишту - каже проф. Драго Милошевић са Агроекономског факултета у Чачку.
Уз праве инвестиције и модернизацију, повртарска и воћарска производња у Србији могла би да се повећа од четири до пет пута, а ратарска од два до три пута.
Толико су, наиме, већи приноси које постижу земље попут Холандије, Немачке и Француске. На пример, Холандија има четири пута мање земље од Србије, а од пољопривреде зарађује 25 пута више.
