ЛОША ГОДИНА ЗА УЗГАЈИВАЧЕ ШЉИВА У СРБИЈИ: Слаб род и лош квалитет, цена не може бити већа од 20 ДИНАРА по килограму
Слабији род и квалитет утицао је да ни откупна цена не буде виша од 20 динара по килограму.
Већина воћара се још увек нада да ће овогодињи род шљиве моћи да продају по 25 до 30 динара за килограм.
За власнике засада шљива ове година неће бити добра, јер произвођачима овог воћа најпре нису на руку ишле временске прилике, доста воћара имало је проблема са шљивином осом, а сада је већ јасно да је и квалитет плода испод очекиваног.
Берба чачанске лепотице и ранке је завршена. У ваљевском крају ранка је присутна на мањим површинама, па за ову врсту нема интересовања за откуп.
КОЈЕ СУ СВЕ ОПЦИЈЕ ЗА ПОВЕЋАЊЕ МИНИМАЛЦА? У игри су три цифре, радници највише заговарају повећање од 7.000 динара
ПРОМЕЊЕНЕ НАВИКЕ У КУПОВИНИ НЕКРЕТНИНА У РЕГИОНУ: Највише се траже плацеви и куће
СРБИЈА ОАЗА У РЕГИОНУ: Корона дивља у околним државама, прогнозе су црне у комшилуку
Оно што је у току је берба чачанске родне и стенлеја које су превасходно конзумне врсте. Слабији род и квалитет утицао је да ни откупна цена не буде виша од 20 динара по килограму.
- Без обзира на све оно што се током ове године десило, када је у питању производња шљиве, постоји потражња за све видове прераде, како за сушење, тако и за сечену шљиву, али и за ракију. За разлику од прошле године, плодови који ће ићи на сушење лошијег су квалитета. Нема ни довољно суве материје у плоду, па неће бити погодна ни за ракију - каже Ђорђе Совиљ, стручни сарадник за воћарство Пољопривредне и саветодавне стручне службе Ваљево.
Највише трулежи код стенлеја
Топла зима, кишно пролеће и лето условили су да се и поред заштите појављује трулеж на плодовима, а нарочито је то изражено код сорте стенлеј.
- Има доста воћњака где су произвођачи обавили један или два третмана хемијске заштите, али то очигледно није помогло, јер има доста трулих плодова, нарочито када је у питању сорта стенлеј. Највећи проблем је направио такозвани шљивин смотавац који је буквално угушио плод. То се могло и очекивати, јер чим се оштети покожица плода - он трули. Стенлејка рађа у гроздовима, плодови се додирују, па се са оштећених преноси на здраве и трулеж се шири - каже Совиљ и додаје да се може очекивати да у наредним данима опадне и 30 до 50 одсто рода.
- Ово је период када се плод пуни шећером и тада је подложнији труљењу и није ни за какву врсту прераде - каже он.
Преполовљен род и лош квалитет
Да је година специфична слажу се и произвођачи шљива. Мањем приносу допринеле су пре свега неповољне временске прилике, продужено време цветања, мраз крајем марта, али и шљивин смотавац.
- Сви послови у воћњаку су одрађени на време, трудили смо се да ништа не пропустимо, али такво је неко време било, па је шљива страдала. Имам род од 20 тона по хектару, а иначе је двоструко већи. Није ни квалитет како треба, плод је воден, тешко ће се сушити. Кад се прерачунамо да би добили килограм суве шљиве требаће нам шест килограма шљиве. Ово што имамо иде на сечење, а добар део у ракију - каже Никола Гентић из села Гола Глава.
Произвођачи се надају цени од 25 до 30 динара
Прошле године откупна цена за сечену шљиву била је од 15 до 18 динара по килограму, док је ове године цена 20 динара, па произвођачи оцењују да је мало боља, али опет нереална и не могу бити задовољни.
Већина воћара се још увек нада да ће овогодињи род шљиве моћи да продају по 25 до 30 динара за килограм. Добар део пољопривредника своју робу нуди и директним потрошачима. Нису ретки огласи на ваљевској online пијаци где се шљива нуди за ракију по 30 динара за килограм, спакована у џакове. Брана шљива има цену и до 40 динара по килограму, а углавном се купује за слатко и џем.
Према званичним подацима, у ваљевском крају је око 12.000 хектара под засадима шљиве, али тек половина је у пуном роду. Иако има интересовања за подизањем нових засада, последњих година откупна цена није онаква какву очекују воћари и од које могу да имају зараду.
Пре десетак година популарна је била чачанска лепотица, јер се у већим количинама извозила на тржиште Руске федерације, а данас практично њеног организованог откупа нема.
КОРОНА УТИЧЕ НА ПРЕГОВОРЕ О МИНИМАЛЦУ: Само 15 одсто послодаваца је за повећање минималне зараде
У КОЦЕЉЕВИ ОВЕ ГОДИНЕ БЕЗ ФЕСТИВАЛА ЗИМНИЦЕ: Ипак, двориште породице Митровић сваки дан мирише на паприке (ФОТО)
УКРАЈИНЦИ, НА РАПОРТ: Помпео звао Зеленског због кинеских непријатеља, пеменути и авиони!
КРАХ ЦРНОГОРСКОГ ТУРИЗМА: Како су суседи од "корона-фрее" државе дошли до празних плажа?
НОВА ПОМАМА НА ФИНАНСИЈСКИМ ТРЖИШТИМА У СВЕТУ: Након канабиса, берзе осваја НОВО ОПОЈНО СРЕДСТВО
