НЕКАДА СИНОНИМ ЗА ВАЗДУШНИ САОБРАЋАЈ, А ДАНАС РЕЂАЈУ ПЕХ ЗА ПЕХОМ: Може ли Боинг да поврати своје "златно доба"?
Боинг је основан 15. јула давне 1916. године
Боинг (Боеинг) је највећи светски произвођач летелица, пре свега оних које су намењене за комерцијалне летове, мада компанија има летове и у војном/"свемирском" животу САД.
"ДУЖНИ КО ГРЧКА" А МИСЛИЛИ СМО ДА СУ НАЈБОГАТИЈИ: Знате ли која је земља најзадуженија на свету? (ФОТО)
"ЗА ДЛАКУ" ИЗБЕГНУТ ПОТПУНИ ПРЕКИД СТРУЈЕ: Пад фреквенције непознатог узрока могао да изазове мрак у целој Европи
СУСПЕНЗИЈА ТРАМПОВОГ НАЛОГА УЗДРМАЛА БЕРЗУ: Забележен неуобичајени пад деоница твитера
Све у свему, овај амерички гигант, основан 15. јула давне 1916. године, синоним је за авионе и ваздушни саобраћај. Ипак, репутација Боинга у последње време слаби, јер ређају пех за пехом.
Пех је, можда, и преслаба реч, имајући у виду несреће које се повезују са моделом авиона 737 MAX, унапређеном верзијом летелице 737. Данас је светом одјекнула још једна поражавајућа вест.
У току је потрага за Боинговим авионом 737 који је нестао преподне, тачније, верује се да је пао у море, само неколико минута након узлетања у Индонезији.
Министар саобраћаја Индонезије потврдио је да се путнички авион компаније "Сривиџава Ер", на којем је било више од 60 људи (са посадом), срушио у Џакартански залив.
Боинг важи за компанију која је остварила највише резултате у домену инжењеринга и технологије, и ту титулу наставља да носи, али му догађаји из прошлости - и садашњости - "не иду на руку".
У своје златно доба запошљавали су 150.000 људи, а сада се уместо профита и огромног броја поруџбина, суочавају са губицима и расходима. Наиме, гигант мора да плати чак 2,5 милијарди долара због падова авиона 737 MAX.
Подсећамо, авио-компаније су почеле да лете спорним моделом 2017. године, а већ 2018. се догодила прва несрећа, када се авион индонежанске компаније "Лајон Ер" срушио у Јаванско море.
Други пад 737 MAX летелице уследио је 2019, а компанија је била "Етиопијан Ерлајнс". У обе несреће је погинуло укупно 346 путника, авион је повучен, и од тада је "рађено на њему".
Децембар 2020. био је преломни тренутак за поновно покретање спорног модела Боинговог унапређеног авиона 737, а сада лоше вести прате "оригинал". Дакле, Боинг се суочава са озбиљним проблемима.
Компанију је основао Вилијам Боинг, само месец дана након првог лета његовог авиона "B&W Модел 1 Bluebill". После непуних годину дана рада променили су име у "Боеинг Аирплане Company".
Занимљиво је то како је настало америчко "авио-чудо", такорећи сасвим случајно. В. Боинг је био велики заљубљеник у летење, али се првобитно бавио трговином. Купио је једном приликом авион за себе, а када је произвођача упитао за резервне делове - речено му је да ће стићи за три месеца.
То чекање му се није допало, па је одлучио да их сам направи, "брже и боље", како се наводи у записима.
Давне 1957. године појавио се први путнички авион Боинг 707. То је био први авион чији је мотор постављен испод крила авиона, тренд који је опстао до данас. Модел 707 је у овом случају отерао своје конкуренте из воде или ваздуха, крстарећи просечном брзином од 600 миља на сат, упркос огромној тежини.
Превозио је двоструко више путника преко Атлантика, полако постајући лидер на тржишту. То је резултирало великом добити за Боинг. Како су авионска путовања постала све популарнија, постајала је очигледна потреба за мањим авионима приликом краћих растојања, а за већим авионима који би превозили већи број људи током дужих путовања.
Зато је 1964. настао модел 727, када су продате чак 1.832 летелице. Серија 737 је уследила, а до 2006. продато је више од 5.000 авиона. Чувена "краљица неба", 747, више се неће производити, речено је летос.
Пре тачно 20 година, Боинг је имао дупло више поруџбина од Аирбус-а. У неким компанијама огроман успех мотивише истраживање и иновације. С друге стране, друге компаније које имају исти такав успех - стављају их у циклус - где понављају стратегије које су првобитно довеле до тог успеха.
Упркос променама на тржиштима и технологијама, такав приступ доводи до тога да компанија заостаје за остатком тржишта. У овом случају, Боинг је користио иновативне праксе за стварање изванредних авиона током 1950-их и 60-их, али је почео да стагнира.
Као резултат, компанија је постепено губила доминацију на тржишту, као и напор који је важан за стварање иновативних и конкурентних операција. Остаје да се види да ли ће Боинг поново морати да приземљи своје спорне моделе летелица и да ли ће успети да поврати поверење компанија, али и путника.