КАКО ЋЕ СРБИЈА БИТИ ПРВА У ЕВРОПИ? Због ова ЧЕТИРИ разлога бићемо најуспешнија економија старог континента
Ево одговора на питање зашто смо економски отпорнији од једне Немачке.
Како је могуће да је српска економија отпорнија од једне немачке, француске или швајцарске привреде и шта заправо стоји иза многих процена које говоре да ће Србија из корона кризе изаћи са далеко мањим падом него многе развијене европске земље? Одговор се крије у четири разлога.
Волонтерски тим Меридиана обишао најугроженије у Белој Цркви
Шта ће бити са туристичким агенцијама ако се УВЕДЕ КАРАНТИН ОД 2 НЕДЕЉЕ ПО ПОВРАТКУ СА МОРА?
ВЕЛИКО ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА У ВРЕМЕ ПАНДЕМИЈЕ: Потрошачи упутили ЈАСНЕ ПОРУКЕ компанијама
Анализе показују да су најбитнији фактори због којих ударац кризе у Србији неће бити толико јак управо они због којих наша економија у овом тренутку није јача. Практично, то што немамо јак туристички сектор, попут Грчке или Хрватске, затим чињеница да пољопривреда чини значајан део српског БДП-а, да нисмо извозно отворени попут многих земаља и да имамо такав стандард какав имамо, одговор је на питање које ових дана постављају многи грађани слушајући како ћемо боље проћи од једне Немачке.
Како је ММФ навео у недавно објављеним економским пројекцијама за ову и наредне две године, Србију очекује пад економских активности у овој години од 3 процента, што је значајно ниже него у другим земљама Европе. Немцима се, рецимо, предвиђа пад од 7 одсто, Шпанији 8, а Италији чак 9,1 одсто. И Хрватска ће завршити годину са падом од 9 одсто, такође и Црна Гора, Француска ће пасти око 5 процената.
Низак удео туризма у БДП
Иван Николић из Економског института сматра да је један од фактора због којих би српска привреда могла да прође боље од других боља полазна основа него раније, у смислу уравнотеженије економије и активније економске политике.
- Ушли смо у ову кризу са суфицитом и неким пристојним нивоом задужености, као и ниским уделом краткорочног дуга - рекао је Николић.
Ипак, како каже, има ту још тога.
На пример, Николић сматра да је битан фактор који утиче на отпорност српске економије у корона кризи структура наше привреде која се, за разлику од земаља које ће бити драстично погођене кризом, не ослања толико на услужно-сервисни сектор.
- Туризам, угоститељство, хотелијерство нису толико заступљени у нашој економији, па чак и шире схваћене услуге попут креативних индустрија или забаве. Све то је јако изражено у западним економијама. Посебно је ту битан туризам, који је јако значајан у Хрватској, Грчкој, осталим медитеранским земљама, где тај пад неће моћи да се компензује и велико је питање када ће се опоравити. Мислим да ће претрпети значајне структурне промене - сматра он.
Ниво економске отворености
Према подацима Светске банке, ниво економске отворености, који се мери вредношћу спољне трговине у БДП-у, у Србији је претходних година био нешто нижи од европског просека. Ипак, како наводи Иван Николић, Србија можда није у самом европском врху по отворености економије, али наша позиција није занемарљива.
- Мало је економија у Европи које су отвореније, односно мало оних које у робној размени имају већи удео извоза од Србије. Ту су се ствари битно промениле у односу на период пре 2012. године. Извоз робе и услуга је више него удвостручен и сада чини више од 50 одсто нашег БДП-а. Већи удео имају можда Чешка и Словенија - истиче Николић.
Висок удео пољопривреде у БДП-у
Учешће пољопривредне производње у БДП-у Србије током последњих година креће се између 6 и 7 процената, што је дупло више него у неким новим чланицама ЕУ из централне и источне Европе. Пољопривреда у европским земљама које се карактеришу високопродуктивном производњом, као што су Холандија, Данска или Француска, учествује са мање од 2 процента у БДП-у.
- Србија има висок удео пољопривреде у БДП-у, и то јесте један од фактора. Ниједна земља у ЕУ, осим можда Румуније, нема већи удео пољопривреде у бруто домаћем производу од 3 до 4 одсто - каже Иван Николић.
Тако је ова грана привреде, која више зависи од временских прилика него од глобалне економије, један од плусева у нашем крајњем билансу.
Животни стандард
Иако економски резултати последњих година показују позитиван смер српске привреде, животни стандард грађана ипак још увек није на нивоу развијених земаља Западне Европе. И то је један од разлога због којих ћемо кроз корона кризу можда проћи са мање огреботина од економија еврозоне.
Са овим оценама слаже се и економиста Александар Стевановић. Он закључује да су разлози нашег досадашњег заостајања сада практично разлози нашег мањег пада.
- Низак удео туризма је један од њих, јер наши туристички радници јесу значајно погођени, али укупно учешће овог сектора у целокупној привреди није превелик. Друго, имамо велики удео пољопривреде која је и даље недовољно продуктивна, али постоји и чини значајан део наше привреде - истиче Стевановић и додаје да је трећи фактор то што смо ми земља која још није много отворена.
- Збир увоза и извоза је тек нешто мало већи од нашег укупног БДП-а. Самим тим, због веће окренутости и гледања на сопствено тржиште мањи је удар који ћемо претрпети него да смо више везани за земље Еврозоне -истиче Стевановић.
"ОКРЕЧИМ СОБУ И ЧЕКАМ ТУРИСТЕ" Шта су све предности, а шта мане СЕОСКОГ ТУРИЗМА У СРБИЈИ? (ВИДЕО)
Извучен Бинго добитник: Срећни листић који је уплаћен у Старој Пазови освојио милионе
Лепе вести за грађане Србије: Данас ЛЕЖУ ВЕЋЕ ПЛАТЕ НА РАЧУН, а од сутра се дели 750 евра запосленима
Штета коју је вирус нанео српском туризму мери се СТОТИНАМА МИЛИОНА ЕВРА
КОЛИКО ЋЕ НАС ОВЕ ГОДИНЕ КОШТАТИ ПУТОВАЊА: Ако желите на море, припремите и до неколико ХИЉАДА ЕВРА
