НОВИ БИЗНИС ЦВЕТА У СРБИЈИ: Велика помама за "дигиталним златом", огласи преплављени понудама
"Продајем биткоин", почиње један од огласа на популарној платформи за оглашавање у Србији.
У понуди је најпопуларнија врста криптовалуте – типа валута које су најсличније акцијама, а не постоје у физичком, већ само у дигиталном облику и нису под контролом банака.
Када се на оглас јави купац Пера, он ће се са оглашивачем Жиком договорити да се нађу у неком кафићу, где ће купац оглашивачу дати договорени новац, а заузврат ће у електронском новчанику, преко апликације на телефону, примити одговарајући износ биткоина.
Ово је начин за трговање у оквиру једне од најмистериознијих економских ниша у Србији.
"ЕВРОПА ИМА ТЕТКУ, РУСИЈА СЕ БОРИ САМА" Путин оплео по западу
Привредна комора Србије: Стартовала друга фаза програма за почетнике у бизнису
ВЕЋА ОСНОВИЦА И ЛАКША ПРОЦЕДУРА: Која би решења могла да буду прихватљива и за фриленсере и за државу?
За сада оно не потпада скоро ни под какву законску регулативу, нити се зна колико људи из Србије на њој учествује, па самим тим ни колико се новца из земље на њему годишње обрне.
Министарство финансија припремило је нацрт закона који би у Србији требало да регулише ову област, а фирме које послују са криптовалутама надају се да ће им то олакшати посао.
Перспектива је јасна – иако светска тржишта тресе пандемија корона вируса, криптовалуте су се од почетног и наглог пада у марту давно опоравиле, а уосталом, инфлација на овом тржишту углавном није ни могућа.
Како то? Ево свега што треба да знате о криптовалутама и биткоину – најјачој међу њима – која се популарно назива "дигиталним златом".
На интернет берзама је чак могуће купити криптовалуту за динаре. У овом тренутку, трговина и већина услуга са криптовалутама у Србији су легалне само зашто што их закон изричито не забрањује.
Поред тога, постоје и бројне друге заобилазнице, које омогућавају плаћање "у криптовалути", куповину криптовалута за динаре и повлачење новца из дигиталног новчаника на банковни рачун.
- Непостојање посебног правног оквира отежава пословање свима, од физичких лица до финансијских институција, пре свега због правне несигурности - истиче правница Бојана Томић из Иницијативе "Дигитална Србија".
Ако оглашивач Жика превари купца Перу, овај баш и неће имати начин да га за то тужи. С друге стране, Жика као оглашивач нема начин да се региструје као предузетник и тако продаје криптовалуте. У коначници, не постоји начин да се Пери и Жики наплати порез.
Међутим, трговина криптовалутама не одвија се само преко огласа и по кафићима, већ на интернету постоје специјализоване берзе и мењачнице.
У Србији их има неколико и постоје захваљујући чињеници да нису забрањене.
- То је увек тако са иновацијама - каже Александар Матановић, директор онлајн криптомењачнице ЕЦД.
- Да није тога, иновације би биле немогуће - додаје, "зато што се увек прво појављује нешто ново, па тек онда постаје законски препознато".
Он додаје да се провизије крећу од 2 до 6 одсто, у зависности од начина плаћања.
Хакери нису само са оне стране закона
Путем криптомјењачнице, купац Пера може доћи до криптовалуте слично као и у регуларној – он уплаћује новац, а криптомењачница му у дигитални новчаник пребацује одређену суму криптовалуте. Онлајн берза xCalibra, регистрована у САД и Швајцарској, корисницима из Србије нуди могућност да купују криптовалуте за динаре.
- Све функционише преко посредничке фирме, која омогућује клијентима да за динаре купе нешто на интернету – у овом случају, криптовалуту - објашњава директорка криптоберзе xCalibra Ивана Тодоровић.
Ако неће да њима тргује на берзи, Пера за своје криптовалуте, као и новцем, може или нешто да купи, или да га пребаци на рачун у банци. Међутим, с обзиром на то да ток ових трансакција није утврђен законом, Пера наилази на прве проблеме.
Ако реши да подигне свој новац, он мора да пронађе банку у Србији која ће му омогућити да паре са криптомењачнице повуче на свој рачун.
- Пошто је то рупа у закону, неке банке у Србији омогућавају повлачење новца са криптомењачница, а неке не - објашњава Ивана Тодоровић, додајући да то "зависи од њихове политике".
Пера такође може да оде и у неки од кафића и ресторана по Србији који се рекламирају као места где је могуће платити биткоином.
Како објашњава Тодоровић, с обзиром на то да се у земљи може платити само у динарима, није у питању ништа друго до "маркетиншки трик", преноси Capital.ba.
- Једина валута у којој можете вршити трансакције у Србији је динар, али постоје апликације, путем којих ви пребацујете новац у криптовалути посреднику, који не потпада под српске законе, и који затим кафићу или ресторану који нуди "плаћање биткоином" исплаћује вредност трансакције у динарима - истиче она.
