ОПОРАВАК ПРИВРЕДЕ СЕ ОЧЕКУЈЕ ВЕЋ СЛЕДЕЋЕ ГОДИНЕ: Србија ће имати најмањи пад економске активности на Балкану
Србија ће имати ове године најмањи пад економске активности на западном Балкану од минус три одсто, што је много мање од онога што се очекује за Европску унију (минус 8,4 одсто) или шест земаља западног Балкана (минус 4,8 одсто), каже шеф канцеларије Светске банке у Београду.
Српска привреда је током кризе изазване пандемијом коронавируса прошла релативно добро у поређењу с другим земљама. У наредном периоду ће економски опоравак бити снажнији, а изгледи за раст бољи ако Србија уграби прилику да удахне привреди нову енергију применом важних реформи, каже шеф канцеларије Светске банке у Београду Стивен Ндегва. Он, наиме, истиче да ће пад бруто домаћег производа (БДП) Србије бити знатно мањи него у државама западног Балкана и Европске уније, додајући истовремено да би српска економија већ 2021. године могла да се врати на претходну путању раста.
СРБИЈА ИМА НАЈБОЉЕ РЕЗУЛТАТЕ У ЕВРОПИ: Држава урадила одличну ствар за економију!
ПРЕПОЗНАТ ЕКОНОМСКИ УСПЕХ СРБИЈЕ: Наша земља је лидер у Европи, а охрабрује и прогноза Европске комисије!
РАД ИЗ ХОТЕЛА СВЕ ПОПУЛАРНИЈИ: Људи пронашли начин како да не раде од куће
После неколико година раста Светска банка ове године прогнозира Србији пад БДП за око три одсто. Колико је то ризично за српску привреду?
- Србија ће имати ове године најмањи пад економске активности на западном Балкану од минус три одсто, што је много мање од онога што се очекује за ЕУ (минус 8,4 одсто) или шест земаља западног Балкана (минус 4,8 одсто). То је, пре свега, резултат издашног пакета фискалних подстицаја, који је упоредив са пакетима у далеко богатијим земљама. Буџетска подршка привреди и грађанима већ сада је на нивоу од око 13 одсто БДП, што је упоредиво са много богатијим земљама. Овакав вид фискалне помоћи био је могућ захваљујући доброј стартној позицији: године фискалне консолидације помогле су Влади да смањи јавни дуг у протеклих неколико година и повећа своје депозите. Поред тога, активност у неким секторима била је боља него што се очекивало, на пример у пољопривреди, што је прилично спречило дубљу рецесију ове године.
Када се може очекивати опоравак српске привреде и поновни раст БДП?
- Опоравак привреде се очекује већ следеће године. Наравно, развој многих догађаја није под контролом Србије, али њена економија би ускоро требало да се врати на претходну путању раста. Да би се то и десило, неопходно је да Влада примени амбициозан сет реформи који је дефинисан у експозеу премијерке Ане Брнабић, као и у недавном извештају Светске банке „Нова агенда за привредни раст Србије“. Једино реформе могу да омогуће српској привреди да изађе из кризе снажнија и боље припремљена за нове изазове.
Светска економија је у све већој кризи, то је чињеница. Где је Србија у поређењу са западним Балканом, а где у поређењу са ЕУ и шире?
- Србија је прошла релативно добро у поређењу с другим земљама. У наредном периоду економски опоравак биће снажнији, а изгледи за раст бољи, ако Србија уграби прилику да удахне привреди нову енергију применом важних реформи. На примену неких реформи се дуго чека, као што је реформа државних предузећа: некима од њих је потребна приватизација и корпоратизација, а некима боље управљање. Други сет реформи односи се на припрему привреде за будућност и оне се односе на „зелени раст“, који води земљу ка чистој енергији, бољем управљању отпадом, еколошки безбедној пољопривреди. Посвећеност Владе овим реформама за будућност заслужује похвалу.
Како гледате на државну помоћ српској привреди током пандемије коронавируса?
- Све владе покушавају да пруже подршку предузећима и грађанима. Одговор српске владе био је брз и обиман. Пандемија ковида 19 довела је до здравствене и економске кризе без преседана и сви и даље учимо које су најбоље опције да се помогне грађанима и привреди. Једна од лекција за Србију је да је потребна боље циљана помоћ. Буџетски ресурси се исцрпљују и подршка која се пружа треба да буде селективнија. И у том делу имамо добре вести: када буде успостављен и проради нови регистар социјалних карата, постаће драгоцена алатка коју ће Влада користити за доделу помоћи онима којима је најпотребнија.
На крају, да ли свет очекује већа економска криза од оне из 2008. године?
- У погледу дубине рецесије, нажалост, да. Очекивани овогодишњи пад економске активности у свету биће већи него током светске финансијске кризе 2008-2009. Поред тога, за разлику од пре десет година, овај економски пад праћен је здравственом кризом, која је донела велике жртве. Надамо се да ће вакцина ускоро бити направљена и да ћемо моћи да се вратимо нормалном животу и раду како би опоравак кренуо 2021.
ОЦЕНА
Нема проблема с јавним дугом
Да ли, према вашим проценама, Србија има потенцијални проблем с јавним дугом?
- Желео бих одмах да нагласим да, иако је ове године дошло до повећања јавног дуга, не постоји криза јавног дуга. Сматрамо да је ово повећање било једнократно, пошто је Влада ове године морала да повећа буџетску потрошњу. А то смо видели и у земљама широм Европе и света. Убудуће очекујемо да Влада остане посвећена одговорној фискалној политици као што је била претходних неколико година.
