Осигурање пољопривредне производње – корист и за пољопривреднике и за државу

У време све израженијих климатских промена, с једне стране, и одговорног размишљања о осигурању, с друге стране, учесници Седмих српских дана осигурања на Златибору очекивано су пажњу усмерили на пољопривреднике и заштиту пољопривредне производње. Стога је један од панела био посвећен питању „Како изградити економски одржив модел осигурања пољопривреде?”

О порукама које су послате с овог панела, простору за унапређење ситуације на пољу осигурања пољопривреде и о томе колико је значајна улога државе за стварање одрживог система говорио је Мило Марковић, члан Извршног одбора Компаније „Дунав осигурање“, који је био у улози модератора:

– Иза нас је једна тешка година за пољопривреднике, и не само година, већ читава деценија. Имамо штете од града, штете од суперћелијских олуја… Поруке са панела су да морамо заједно да се укључимо у решавање проблема. Кад кажем заједно, мислим на државу и на осигураваче. Констатујем да постоји негативна селекција у осигурању, дакле, осигуравају се само они који имају штету. Како да то превазиђемо? Једно од решења је да изједначимо субвенције премија осигурања у свим регионима. Дакле, да више немамо систем 40% у одређеним регионима, 70% у другим регионима, већ да све субвенције буду једнаке, и да тако стимулишемо и друге људе, потенцијалне осигуранике, да се укључе у осигурање и тиме повећају обухват.

Постоје разна решења у пракси у нашем ширем региону. У свим тим моделима држава је главни актер одрживости тог система. То су углавном решења која подразумевају формирање јавно-приватних пулова осигурања. Узор нам могу бити и проверени модели у пракси у неким земљама. Скренута је пажња на шпански модел, истакнуто је да је турски модел дао добре резултате, поменут је и мађарски модел. Такође, порука са панела је и да у осигурању пољопривреде више не можемо да гледамо само у прошлост, као у ретровизор. Морамо да обратимо пажњу на климатске промене са којима се суочавамо. У томе много може да нам помогне савремена технологија, нагласио је Марковић.

Град је најчешћа природна појава од које се пољопривредници осигуравају. Али у последње време се под утицајем климатских промена све чешће сусрећемо и с поплавама, олујама. Одражава ли се то на промене у потребама осигураника?

– Покушај да се уведе обавезно осигурање од града датира још из 1905. године, тако да је град у фокусу више од једног века. Дакле, ту још увек нема великих промена што се тиче потреба самих осигураника – истакао је Марковић.

Заједно с панелистима, Мило Марковић пренео је поруку да је тек 12% пољопривредног земљишта осигурано и навео чему би допринело укључивање оних који још увек нису осигурани.

 – Укључивање пољопривредника који нису осигурали своју производњу допринело би снижавању цена овог осигурања, већој сигурности за државу, бољем резултату за осигураваче и на крају крајева, већој сигурности самих пољопривредника. Подсећамо, држава плаћа субвенције од 40% односно 70% премије осигурања, тако да је то заиста велика погодност коју треба искористити.

Како нису познати изгледи за стабилизацију климатских промена, осигурање пољопривредне производње и имовине све више постаје решење које нема алтернативу. Вођена тиме, Компанија „Дунав осигурање“ креира и константно унапређује своја решења настојећи да буде тај преко потребан стабилни ослонац произвођачима. Опет, за изградњу економски одрживог система осигурања пољопривреде, неопходно је укључивање свих – државе, осигуравајућих друштава, као и самих осигураника.